Anime Jedinica

Detective Conan

2010-12-08T18:16:00.006+01:00

Godina snimanja: 1996-?
Broj epizoda: 598+

Šiniči Kudo je poznati detektiv tinejdžer, kojeg često porede sa Šerlokom Holmsom. No, uskoro se njegov život menja iz korena: tokom rešavanja jednog slučaja, upada u zamku i, pod dejstvom eksperimentalne droge, njegovo telo postaje telo sedmogodišnjaka. Ne bi li sakrio svoj pravi identitet, Šiniči menja ime u Edogava Konan (prepoznaćemo da je ovo ’Edogava’ ustvari omaž imenu Edogava Ranpo, poznatom japanskom piscu detektivskih romana). Može li taj sedmogodišnjak, pomoći svojoj porodici i nastaviti rešavati slučajeve kao dosad?

Elem, Detective Conan nije loš anime. Ali – a uvek postoji ono ali! – mnogo je dugačak. Da, anime spada u maratonski serijal, od 600 i kusur epizoda. I još se prikazuje. Stoga, vi koji ne možete gledati serijal duži od dvadesetak epizoda, slobodno preskočite ovaj rivju.

Anime spada u detektivski žanr; Edogava Konan se susreće sa nekom misterijom, pomaže u rešavanju slučaja, end of story. Pozitivna strana ovog animea su likovi; zaista su sjajni, dobro okarakterisani. Moj favorit je Kagorou :) Pored dobrih likova, ono što održava pažnju jesu misterije i slučajevi koje glavni lik rešava. No, ovde primećujemo jedan downside: generalna fabula sporo teče. Ali, ako želite anime koji će Vam probuditi želju za misterija, detektivskim fazonima i ako volite Šerloka Holmsa, onda je ovo anime za Vas.

Animacija nije nešto, dok je muzika, s druge strane, vrhunska. Likovi su dobro predočeni, ali zaista loše nacrtani; doduše, mene crtež ne zanima toliko koliko priča, ali red je da se pomene i upozori na mane samog serijala.

Ovaj serijal ne poseduje visoke kvalitete detektivskog žanra, niti emocionalne dubine nekog ozbiljnog anime ostvarenja, ali njegova tinejdžerska komponenta ima nešto što epizodični anime serijali poseduju: svaka epizoda stoji na pravom mestu u slagalici generalne fabule. Vi što vole maratonske anime, koje su mahom epizodične, verujte, ovo je anime za Vas.

Vinland Saga

2010-10-26T22:06:00.004+02:00

Godina izlaska: 2005 - ?
Broj sveski: 8+

Vilnland Saga kombinuje severnoevropsku mitologiju, Vikinge i Englesku, u jednu priču epskih razmera i punu dobro razrađenih likova. Kažem, kombinuje Vikinge, Englesku i mitologiju. Ne, ovo nije istorijski tačna manga, ovo je manga sa istorijskom potkom. Nemojte da očekujete da su sve informacije koje ova manga pruža tačne. Znate i sami da su Vikinzi bili inspiracija mnogih dela – od Nibelunškog Prstena, poznate Vagnerove opere, do samog Tolkina i Gospodara Prstenova. Njih je iskoristio i Makoto Jukimora, mangaka Vinland Sage. Služeći se istorijskim činjenicama Vinalnd Saga prati dogodovštine fiktivnog vikinškog ratnika Torfina, koji pomaže da se danski kralj Kanute uzdigne na presto u jedanaestom veku. Naravno, to nije sama osnova priče; nju nalazimo u stalnoj potrazi za osvetom, u želji za ubistvom mrskoga Askelada, koji je glavnom junaku ubio oca, i kojeg isti želi da pobedi u borbi jedan na jedan.

Torfinova i Askeladova priča ustvari predstavljaju promenu jednog doba. Kada je počela vladavina Vikinga, Torfinovi preci nisu bili ništa drugo do masa malih kraljevstava, koji se nisu želeli mešati jedni sa drugim, koji su živeli svoj život kako su hteli. No, u devetom veku, Herald Fairhar je od tih malih kraljevstava stvorio jednu naciju, Norvešku. Oni koji su mu se suprotstavili pobegli su na Island, odakle potiče i glavni junak ove mange. Vikinški smisao slobode i nezavisnosti je tema koja se proteže kroz ovaj serijal. Ponekad možemo da je primetimo kroz razne vidove ropstva, verovali ili ne.

Iako je ovo priča epskih razmera, Makoto, tvorac ove mange, ne zaboravlja da sama priča nije ono što čini dobru mangu – ne, to su likovi. Njegovi Vikinzi nisu brutalna kopilad, niti hrabri momci, junaci koji spašavaju dan. Ne, ovo su ljudi koje je život očvrsnuo, naučio nekim stvarima. Oni su toliko stvarni da ih možete čuti kako dišu sa ekrana (ili papira) dok ih čitate. Vikinzi ne idu u pljačke radi samog plena nego zbog toga što ih je nužda naterala – u zemlji gde su leta kratka, nemaju izbora. Dok je većina Vikinga opisana kao pomalo bezobzirna, i na neki način, glupa nacija, Askelad je odrađen kao lik koji razmišlja svojom glavom, koji se služi lukavstvom da bi ispunio svoje ciljeve. Nije da se on ne služi nasiljem; on to čini lukavo kao lija. Tu je i Torfin, naravno. Smrtni neprijatelj, koji plovi zajedno sa svojim nemesisom. Ali, Askelad mu veruje: zna da njegov ponos i čast neće dozvoliti da ga ovaj ubije na spavanju, nego samo u borbi jedan na jedan. Kako jedan momčić zna šta je čast? Naravno, to saznajemo iz Torfinove prošlosti. Ključna figura je otac. Ključna reč je osveta. Ključna pitanja su: Šta ste spremni da učinite za osvetu? Da li vas osveta zaslepi, ispuni, i kada dođete do svog cilja, da li ste prazni? Kako se nositi sa prazninom? Da li postoji nešto posle osvete? Torfin je kompleksan lik, iako ga vode jednostavne pobude.

No, dosta hvalospeva. Treba reći nešto i o manama ove mange. Kada je neka priča epskih razmera, u njoj moraju postojati delovi koji su previše dosadni. Tako je i ovde. Kada, nakon jednog velikog preokreta, nađemo Torfina kao roba na farmi, postaje nam dosadno. Tih par poglavlja koji se sada izbacuju i izlaze ruše kvalitet i samu svrhu ove mange. Priča koja je brutalna, krvava, smeštena u srednji vek ne sme da zaboravi na svoje okruženje i svoj početak. Doduše, ruku na srce, manga radi na likovima i produbljuje ih kroz ovakve delove priče, ali nam se nekad čini da su ti delovi bespotrebni. Ako naviknemo da je neka manga krvava i puna akcije, očekujemo to od početka do kraja. No, možda je to do nas. U svakom slučaju, oni koji vole srednji vek, Vikinge, ne smeju propustiti ovo ostvarenje. Takođe, oni koji u nebesa dižu Berserk mangu, trebali bi pročitati i ovo. Postoji dosta sličnosti. Perin, over & out.

Berserk (Manga) - Sveska 01

2010-10-23T22:07:00.005+02:00

Na Anime Jedinici ćete odsad moći da download-ujete jednu od najboljih mangi, pod nazivom Berserk. S obzirom da će se raditi novi anime po ovoj mangi, redakcija Anime Jedinice je odlučila (to jest, Perin je odlučio) da obradujemo posetioce prevodom prvog volumena (sveske). Sveska sadrži tri prva poglavlja, i preko 200 stranica. Prvu svesku možete skinuti u novom odeljku pod nazivom "Download Kutak." Uživajte!

P.S.

Da biste čitali ovu mangu, morate skinuti program CDisplay, koji je ustvari čitač skeniranh stripova. Takođe, mange, ili ti japanski stripovi, se čitaju sa desna u levo. Ova manga ne bi ugledala svetlost dana da nije bilo Manzija koji je radio tehničku obradu. Ovim putem mu se zahvaljujem na radu. Momak je odradio dobar posao (a i ja sam pravi gonič robova).

One Outs

2010-10-23T16:56:00.004+02:00

Godina snimanja: 2009
Broj epizoda: 25

Kođima je legenda japanskog bejzbola. Igrajući za Vukodlake, osvojio je mnoge nagrade; no, jednu titulu, najvažniju od svih, nije osvojio: šampionsku. Pokušavajući da pronađe ono što nedostaje njegovom timu, Kođima otvara trening kamp u Okinavi. Tamo, usled raznih okolnosti, Kođima saznaje za igru pod nazivom One Outs, koja koristi određena bejzbolska pravila, i u kojoj dominira bacač Toua Tokuči. Igrajući meč protiv istog, Kođima gubi. Međutim, u revanšu, Kođima uspeva da pobedi Touu i po dogovoru, isti mora da se pridruži slabostojećim Vukodlacima. No, Toua od vlasnika kluba zahteva naizgled neboluznu platu: za svaki aut koji postigne, dobiće pet miliona jena, a za svaki koji izgubi, on će klubu platiti pedeset miliona jena. Poznat kao Kockar, Toua je možda uništio svoju kladioničarsku karijeru...Ili nije? Da li će Vukodlaci osvojiti prvenstvo, da li će Toua izgubiti novac, saznajte gledajući ovaj anime.

One Outs spada u ligu sportskih animea, kao što je Hajime no Ippo, Slum Dunk, Major i ostali. Protogonisti u ovakvim serijalima su mahom propalice i luzeri, koji nenadano dolaze do titule šampiona. No, One Outs se u jednom delu razlikuje od većine pomenutih serijala: glavni junak animea nije nikakva dobrica, on ne prikazuje sport kao nešto junačko, nešto čemu treba da stremimo, nego ogoljava njegovu zlu prirodu: menadžere koje zanima samo novac, nameštanje utakmica, varanje. U ovom serijalu nema galantnih brzih lopti koje spašavaju dan, niti mačoizma, epskih scena, sudara između dva titana, bacača i udarača. Ovaj anime se uglavnom vrti oko lukavih psiholoških smicalica i podlosti. Što nije loše.

Ono što jeste loše, je plitkoća i jednodimenzionalnost ovog serijala. Sva akcija se dešava na igralištu, nema propratne drame niti razvoja likova van igre. Nema pozadinske priče, nema sporedne fabule, nema komičnih scena van terena, ne, ne i ne. Kao rezultat toga, fabula se sastoji iz gomile cinizma, koji, iako u početku biva zanimljiv, nekako ostaje isti sve do kraja serijala, što je potpuno bezze.

Što se animacije tiče, njena snaga leži u dizajnu glavnog lika. Takođe, One Outs je pun lepo odrađenih animacijskih detalja, lepo je predstavljena atmosfera na stadionu i same „borbe“ između bacača i udarača. Što se likova tiče, uživao sam u glavnom liku, ali ostali su jednostavno bledi, ne primećujemo ih kako serijal ide svome kraju. Jedino lik Kađime ponekad blesne kao supernova, ali i to samo, kao što rekoh, ponekad.

U svakom slučaju, One Outs je anime koji vredi pogledati. Đavolske karakteristike glavnog lika i smicalice kojima se služi da bi dobio svaku utakmicu su nešto što drži pažnju kroz ovih dvadeset i pet epizoda. Svakako preporuka, ako nemate šta da gledate. No, nemojte da mislite da je ovo vrh animea. Ne, ima puno boljih. Perin, over & out.

Genshiken 1 i 2 + OVA

2010-10-14T20:23:00.005+02:00

Godina snimanja: 2004 i 2007
Broj epizoda: 12+12+3

Genshiken je anime koji nam pruže lep uvid u otaku kulturu. Radnja serijala se vrti oko fakultetskog kluba, oko organizacije čiji su članovi opsednuti animeom, mangom i video igrama (pronalazite se?). Njihove dnevne aktivnosti uključuju održavanje kosplej fotosešna, crtanje doujinshija (mange za odrasle sa likovima iz poznatih anime serijala) i kupovanje istih na ComicFestu, igranja eroigara, kao i tolerisanje prisustva Saki, devojke jednog od članova koja se ježi na otakuizam svoga momka. Kako članovi odrastaju, tako se nove obaveze nameću njihovom omiljenom hobiju – kakva je sudbina jednog otaku lika, saznajte gledajući ovaj serijal.

Prvo, da objasnim. Ljudi koji ne gledaju anime, ne čitaju mange i ne igraju eroigre, neće biti oduševljeni ovim crtićem. Kao svojstven uvid u jednu subkulturu, koja je praktično trejdmark samoga Japana, serijal potpuno funkcioniše, i sva sreća, objašnjava nam život jednog otakua (fana mangi, animea) kako i priliči, sa svim njegovim manama i vrlinama. Prosečan anime fan će se sigurno pronaći negde u ovom serijalu. Znam da ja jesam :D Dakle, ovo je, za mene, vrlo dobar anime naslov.

Nijedan serijal do sada nije na videlo izbacio moj otakuizam koliko ovaj serijal. Naši životi bi se činili bledi, neispunjeni, da na svetu nema animea, mangi i koječega; ovako, polako ali sigurno, napredujemo i nosimo sa sobom nešto što nas razlikuje od drugih u odraslom dobu, i ponosni smo na to što smo drugačiji. To je ono što ovaj anime pruža jednom ljubitelju: tu istinu, spoznaju da nikada nećemo prestati gledati anime i čitati mange, da ovde važi ona famozna rečenica, koju izgovaraš samo pred oltarom: „Dok nas smrt ne rastavi.“

Laici bi rekli da ovaj serijal pruža samo uvid u život jednog fakultetskog anime/manga ljubitelja: nema tu nekakve dubinske priče, akcije, preokreta. Znate šta? To ovom serijalu nije potrebno. Ovaj serijal ne govori o tome. Ne, ne i ne! Ovo je šou za nas, serija u kojoj vidimo refleksije nas samih, nekih naših bubica, gde smo u toku epizode u stanju pljesnuti se po kolenu i izjaviti: „Potpuno razumem kroz šta ovaj lik prolazi!“ Da, to je blago Genshikuena.

Da ne bude kako samo hvalim serijal, moram reći da on ipak ima mana, i to sa tehničke strane: animacija je dosta loša. Crtež uopšte ne deluje primamljivo, naročito u vreme kad se radio serijal (mada postoji razmak između prvog i drugog dela od par godina). Likovi su, s druge strane, dosta dobro odrađeni, iako nam se čini da će zbog svoga otakuizma da liče jedan drugom, dosta se razlikuju i to je definitivno dobra stvar. Naravno, šou je začinjen antiotaku osobom, Saki, što je pun pogodak, jer čini serijal zanimljivijim, daje nam uvid u razmišljanja lika koji nije opčinjen ovom kulturom.

Genshiken nije bilo lako opisati. Lično, šou mi se dosta svideo, ali ne bih tačno znao u koji žanr da ga svrstam. Delom komedija, delom drama, ilustracija odrastanja mladih s dozom nekakve nostalgije koja steže gledaoca oko srca. Jednostavno, vrednost ovog serijala ne mogu spoznati oni koji su tek počeli da gledaju anime – potreban je dugačak staž da bi se doprlo do samog bisera koji Genshikuen ustvari predstavlja. Perin, over & out.

Vampire Knight: Guilty

2010-10-12T17:30:00.003+02:00

Godina snimanja: 2008
Broj epizoda: 13

Nakon što se oporavio od povreda koje je zadobio na kraju prvog serijala, Zero se vraća u Kros akademiju i ponovo preuzima ulogu redara. Nedugo nakon toga, članovi vampirskog veća ga stavljaju na listu za odstrel, zbog ubistva čistokrvne vampirice Šizuke. Srećom, na scenu stupa svemoćni vampir Kaname, koji spašava Zeroa i nalaže savetu vampira da se kloni škole i njenih učenika. Međutim, Kaname nastavlja da krije istinu o Šizukinoj smrti, i drugi počinju da sumnjaju u samog Kanamea. U međuvremenu, Juki doživljava flešbekove koji je navode na istraživanje njene krvave prošlosti: šta će to pronaći, saznaćete ako pogledate ovaj naslov.

S obzirom da je zasnovan na klišeima šođo žanra i lepoj animaciji muških likova, Vampire Knight: Guilty je solidan nastavak prvobitnog šođo-emo-gotskog serijala, koji zaokružuje priču i odgovara na pitanja koja su ostala na kraju istog. Elem, za većinu će Vampire Knight: Guilty, baš kao i njegov prethodnik, biti pun klišea, romanse i emo scena koje uključuju vampire. Dodajte tomu i malo homoerotizma, malo mitologije, i dobijate upravo ovo što pomenuh u prošloj rečenici: kliše. Međutim, unatoč ljubavnom trouglu, u dubini ovog naslova postoji dosta dobro izbalansirana, solidna priča, koja drži pažnju gledaocu ovog serijala. Od značaja je što ovaj serijal skuplja klupko i odgovara na pitanja iz prošlog serijala: nakon što dugo vremena provodi u senkama, veće vampira konačno izlazi na scenu (ako ne na dnevnu svetlost!) , tu je, naravno, i kikes direktor škole, a saznajemo i nešto o Jukiinoj prošlosti, kao i stvarnim namerama samog Kanamea.

Velika mana serijala jesu isforsirane scene borbe. Uprkos činjenici da su ove scene potrebne serijalu, ostaje razočarenje što te scene nisu odrađene kako treba. Statične sekvence su obično gotove pre no što su počele, i sve nekako izgleda isforsirano, zbrzano i jednostavno za finale samog serijala. Takođe, ljudi koji čitaju ovu mangu moraju da se pripreme na izmenjenu sudbinu Zeroa: verovatno ćete želeti da zadavite scenariste ovog serijala, ali šta je tu je. Oni koji nisu čitali mangu će biti sasvim zadovoljni.

Animacija je ista kao i u prvom delu: likovi su lepo nacrtani, ali su scene borbe očajne. Nedostatak frejmova, nelogični uglovi kamere, neinovativna koreografija, velika su mana ovog serijala. Što se likova tiče, sama Juki je totalno debilno odrađena, nije nimalo uznapredovala kroz prošli serijal, ao u ovome možemo reći da je i postala grozota. Doduše, Kaname i Zero su zaista dobro odrađeni, tako da ne mogu reći da nema nekog napretka u razvoju likova i njihove psihologije.

Kao i prvi deo, ovaj anime preporučujem ljudima koji vole romantične teme sa dozom horora. U celini, Vampire Knight: Guilty možda nije tako dobar kao prethodnik, ali je sasvim lagan za praćenje, tako da oni koji žele da gledaju nastavak dogodovština slavnog trija, slobodno mogu da pogledaju ovaj naslov.

Vampire Knight

2010-10-12T17:18:00.003+02:00

Godina snimanja: 2008
Broj epizoda: 13

Kros akademija je škola koja se u jednoj stvari razlikuje od ostalih: u posebnom, eksperimentalnom programu, koji uključuje dnevne časove, koje pohađaju normalni ljudi, i noćne časove, koje pohađaju vampiri. Juki Kros i njen prijatelj Zero Kiriju su školski redari, čiji je zadatak da se postaraju o sigurnosti, kako jednih, tako i drugih učenika. Oni noću patroliraju školskim zemljištem, nadgledaju smenu časova i učenika, ne bi li sprečili vampire da se hrane ljudima. Dok sam Zero mrzi vampire i odbojna mu je i sama misao o deljenju prostora sa njima, Juki im se divi, zbog njihove sofisticiranosti i lepote; naročito je interesuje njihov karizmatični vođa, Kaname, ako ništa, onda zbog činjenice da joj je jednom spasao život. Međutim, Juki uskoro saznaje da nisu svi vampiri tako dobri kao Kaname, i dok se užasni događaji otkrivaju, Juki mora da se zapita da li u svetu u kojem su vampiri lovci a ljudi lovina, ima mesta za mir i koegzistenciju ove dve rase...

Ne volim šođo naslove (za one koji ne znaju šta je 'šođo' neka obrate pažnju na tekst 'Anime i manga žanrovi'). Prvo, ovde imate prelepe, glavne likove (muške!), emo vampire koji na sofisticiran, nežan-emo način zaranjaju svoje zube u prelepo, mlado, meso; gotsku-emo atmosferu, likove koji na karakterističan emo način rešavaju svoje probleme (mada ne seku vene, jebiga). No, da Vam kažem, bez obzira na ovu činjenicu, ovaj anime nije tako loš. Ono što je dobro jeste originalan/jednostavan plot, koji drži pažnju od početka do kraja. Ne, ovo nije anime koji sam odgledao sa preteranim uživanjem, ali nije ni anime zbog kojeg sam zažalio za utrošenim vremenom. U svakom slučaju Vampire Knight je anime koji rastresa i skuplja klupko dešavanja na posve zadovoljavajući način: daje nam naznake originalne misterije same fabule, ali je ne odaje sve do kraja, što je i dobra stvar. Ovde mislim na dinamičku vezu između kikes vampira, Kanamea, i hrabre, ali krhke Juki Kros. Zašto Kaname toliko želi da zaštiti devojku je jednostavno pitanje koja Vam je stalno na umu, koje zaokuplja Vašu maštu gledanjem ovoga serijala. Naravno, tu je i podfabula, tragična sudbina Zeroa, koja nam pruža još jednu ekstra-emo-emocionalnu dozu, kao i pogled na svet vampira, lovaca na vampire i običnih ljudi.

Ono što jeste velika mana ovog anime naslova (pored mnogih emo scena, koje izazivaju na povraćanje) jeste nedostatak kompleksnosti u samoj fabuli; znam da je ovo anime od svojih trinaest epizoda, ali su producenti mogli barem malo bolje da odrade ovaj serijal. Naravno, drugi deo Vampire Knight-a jeste zaokružio priču kako treba, ali...

Što se animacije tiče, ona je solidna, ali ne više od toga. Likovi, dok se ne kreću su sasvim solidno nacrtani, ali scene borbe su sasvim prosečne, tako da se i ovo može uzeti kao mana ovog serijala. Što se likova tiče, Vampire Knight je, pored glavna tri lika, pun jednodimenzionalnih likova. Čak i glavni likovi ostaju pomalo statični kroz ovih trinaest epizoda, gde jedino lik Zera pokazuje neke promene u ličnosti.

Konačni utisak i preporuka ide najviše za fanove „Sumraka.“ No, nemojte da Vas ovo što sam rekao zavara: ja ne volim „Sumrak,“ pa mi je opet ovaj anime bio okej. Oni koji traže dobru fentezi dramu, solidnu priču, mogu slobodno da pogledaju ovaj šođo naslov. Perin, over & out.

Spiral

2010-10-06T17:11:00.007+02:00

Godina snimanja: 2002-2003
Broj epizoda: 25

Spiral počinje misterioznom smrću japanske srednjoškolke. Policija za ubistvo optužuje Ajumua, ali, nekakvim čudnim putevima, ispostavi se da njegova sestra radi u policiji i uspeva da dokaže nevinost svoga brata. Ajumu poseduje odlične moći zapažanja, tako da pomaže u rešavanju ovoga slučaja. Dok on skuplja činjenice i prati tragove koji dovode do rešenja, uz njega se lepi i dosadna srednjoškolska reporterka Kijono Juizaki. Zajedno, njih dvoje rešavaju misterije koje vode do dece sa posebnim moćima, koji se nazivaju 'deca oštrice.' Sad, koja je veza Ajuminog brata sa ovom decom i kakvu on tajnu krije? Može li Ajumu spasiti svoga brata i ovu decu? Eh...hoćete da Vam kažem? Ne, pogledajte anime ako Vas zanima.

Ljudi moji, ovo je glup anime. Ako bih ga poredio sa nekim ostvarenjima koje sam gledao, onda bi to bio anime pod nazivom Kurozuka. Kao što znate (a ako ne znate, ja ću Vas podsetiti), ja volim zaokruženu priču, lepu fabulu, koja se završava i objedinjuje i sakuplja sve činjenice i konce, raspetljava klupko zadato svojom radnjom. Ovaj anime, baš kao i Kurozuka (jer se jedina sličnost tu nalazi) toga nema. Kroz čitav anime se protežu nekakva pitanja, misterije, koje se na kraju ne razrešavaju. Pitanje Ajuminog brata (koji se pominje u 90% serijala) nije rešeno, ne znamo ništa o njemu niti o deci oštrice, niti o njegovoj ulozi u njihovom stvaranju.

Ono što je dobra strana ovog serijala su likovi. Svi su dobro odrađeni, imaju kompleksne crte ličnosti kao i razloge zbog kojih čine to što čine. Ovo ne važi samo za glavne likove, nego i za sporedne, koji su isto tako dobro karakterno osmišljeni. Glavni ženski lik (aka srednjoškolski reporter) je pravi smor, jedan od najgluplje odrađenih likova u anime serijalima (jednostavno, njen karakter mi se nije svideo). Animacija je sasvim solidna, a muzika je očajna.

Šta da kažem? Želim svojih devet sati nazad. Kraj animea je ostavio praznu rupu u mojim grudima, koju sam morao popuniti ponovnim gledanjem Berserka. Najgora stvar je ta što je prva epizoda prava 'navlakuša,' baš onakva kakva treba prva epizoda da bude. No, kako je serijal odmicao i radnja se razvijala, misterije nisu dobijale na odgovorima. Neka saznanja koje nam je, kao prosjaku dao scenarista ovoga serijala, su toliko debilna i standardna da nemam reči. Recimo, ta deca oštrice. Jadna, mala deca, kojima nedostaje jedno rebro. Mislim! Čitav 'plot' priče je prilično glup. Deca oštrice Ajumua smatraju nekakvim Mesijom, ali ga stalno testiraju na glup i smrtonosan način. Da, to će sigurno naterati nekoga da ti pomogne. Uglavnom, za ovaj anime, od Perina ide loša ocena, s nadom da je manga možda malo bolja.

Darker than Black: Ryuusei no Gemini

2010-10-06T16:27:00.010+02:00

Godina snimanja: 2009
Broj epizoda: 12

Priča ovoga animea počinje iste noći u kojoj se završava prvi serijal: zamislite, zvezde počinju da padaju sa neba. Dvoje blizanaca, Shion i Suou, zajedno sa svojim ocem gledaju u nebo, kada te iste zvezde pretvore Shiona u Kontraktora. Dve godine posle, oni pokušavaju da žive normalnim životom. Ali, kada nepoznati čovek provali u njihovu kuću i ovaj duo pobegne, Shionu se gubi svaki trag, i Suou spašava maskirani čovek, znan kao BK201, ili Hei. Zajedno, Suou i Hei pokušavaju da otkriju šta zloglasni sindikat želi od Shiona, zašto ih ljudi progone i nadasve, šta se to dogodilo te sudbonosne noći dve godine ranije...

Nikada nisam bio fan prikvela, ili, u ovom slučaju, sikvela. No, priča ovoga serijala je dosta dobra, može da se održi na 'svoje dve noge.' Prvo, mnogo me zaintrigiralo šta je sa Heijem; ovde se njegov karakter srozao, zanimalo me šta se to desilo da on postane takav. Fabula ovoga serijala je isto tako sjajna, likovi ponovo lepo definisani, a nakon par prvih epizoda, anime dobija onaj depresivni, mračni 'touch,' kakav je imao i u prvom serijalu.

Iako je ovaj anime pun dobrih preokreta, likova i akcije, središnji deo serijala je pomalo usporen, kao da su tvorci, onako umorni od prvoga sprinta, malo zastali. Naravno, poslednje četiri epizode ponovo uzimaju maha i ubacuju u overdrajv, ali, iako je to sve lepo, bilo bi još lepše kada bi se priča vodila ujednačenim tempom, više bi se stvari kazalo i više bi stvari gledaoci mogli da shvate, što u odnosu na samu priču ovog serijala, što u odnosu na priču prošlog serijala. Upravo u ovoj središnjoj sekciji postalo mi je jasno da se neće dobiti odgovori na sva pitanja koja su ostala u našim (gledalačkim) glavama iz prvog dela, što mi je bilo razočarenje. Znao sam odmah da će se raditi i treća sezona, što mi je sa druge strane bilo drago (jer je anime zaista dobar, i ne zaslužuje da ostavi gledaoca nedorečenim, nezadovoljenim).

Likovi su, kao i u prvom serijalu, dobro odrađeni, i na lep način su uklopljeni stari likovi sa novim. Ono što je razočarenje (ponavljam se), jeste to što ne dobijamo dalji uvid u 'background' što starih, što novih likova, tako da, ako je ocena za likove u prošlom serijalu bila devetka, ovoga pta dobijaju sedam plus. Što se muzike tiče, uvodna špica je lepa, ali je muzika u samom serijalu prosečna.

Ljudi, bez obzira na sve, ovo je stvarno dobro sranje (sranje je rečeno u pozitivnom, ne u negativnom kontekstu). Ovo je, zajedno sa prvim serijalom, šou o kojem smo roditeljima govorili – ne majko, nije to crtić, ovo je kao obična, sci – fi akciona serija, samo nacrtana. Drugačija je, komplikovana, politički nastrojena na neki način, i toliko je nepredvidiva, da se ponekad zapitate, zašto gledate šounen ostvarenja kao što je Naruto ili Bleach. Za oba serijala, od Perina ogromna preporuka.

Anime i manga žanrovi

2010-10-06T00:42:00.013+02:00

~ Akcija (Action)

~ Avantura (Adventure)

~ Borilačke vještine (Martial Arts)

~ Dio života (Slice of Life)

~ Drama (Drama)

~ Fantazija (Fantasy)

~ Horror (Horror)

~ Komedija (Comedy)

~ Misterij (Mystery)

~ Natprirodni (Supernatural)

~ Odrasli (Adult, Mature)

~ Povijesni (Historical)

~ “Prljavi“ (Smut)

~ Psihološki (Psychological)

~ Romantični (Romance)

~ SF (Sci-fi)

~ Sport (Sports)

~ Školski život (School Life)

~ Tragedija (Tragedy)

Ovo su oni koji se češće pojavljuju dok ima i onih koji su rijeđi kao Kuhanje (Cooking – anime/ manga vezana za kuhanje), Edukacija (Education – edukativni anime/ manga, obično za djecu), Obitelj (Family – anime/ manga namjenjena cijeloj obitelji), Igra (Game – anime/ manga obično napravljena prema nekoj igri), Muzika (Music – anime/ manga o muzici ili kao mjuzikl (anime)),.... no to ćete rijeđe sretati.

Žanrovi su obično pomiješani te se rijetko kada u anime/ manga- ma pojavljuje samo jedan (npr. Psihološki, Povijesni)

No sljedeći se pojmovi odnose na vrste anime/ manga i pojavljuje se samo i isključivo u anime/ manga- ma (npr. Manga tematski odnosno žanrovski može biti psihološka i povijesna, ali po vrsti je Shojo). Vrste anime/ manga nam pomažu pri određivanju kojoj publici su one namjenjene, te kakve radnje, likove i specifične situacije možemo u njima pronaći.

Vrste anime/ manga

~ Ecchi (ili Etchi -エッチ)

~ Gender Bender (negdje se može naći s nazivom Futanari)

~ Harem

~ Hentai (へんたい)

~ Josei (女性)

~ Lolicon (ili Roricon -ロリコン)

~ Mecha (ili Meka)

~ Seinen (青年)

~ Shotacon (ショタコン)

~ Shōjo (ili shojo ili shoujo -少女)

~ Shoujo Ai (少女愛)

~ Shōnen (ili shounen ili shonen -少年)

~ Shounen Ai (少年愛)

~ Yaoi (やおい)

~ Yuri (百合)

~ Dōjinshi (Doujinshi - 同人誌)

_________________________________

Ecchi (ili Etchi -エッチ)

Riječ koja na japanskom znači nepristojan (nepristojna sexualnost), pohotan.
Ovaj pojam označava anime/ manga- e koje nisu drastične poput Hentai- a, ali mogu biti nešto 'nepristojnije' (obično je to golotinja koja se najčešće nazire samo kao silueta)
Primjeri: Chobits, Golden Boy, GTO, He Is My Master, Love Hina, Negima!: Magister Negi Magi, Onegai Teacher/ Twins...

Gender Bender (negdje se može naći s nazivom Futanari)

Što bi začilo “dvije forme“ (ili na engleskom Gender Bender – mješanje spola) a označava anime/ manga- e u kojima likovi mjenjaju spol (kao što su „Ranma ½“ i „I My Me! Strawberry Eggs“). No ovaj žanr povlači i onu 'bezobrazniju' (Futanari) stranu no sada nećemo o tome

Primjeri: Ranma ½, I My Me! Strawberry Eggs, Bible Black (+18), La Blue Girl (+18)...

Harem

Muškarac/ dječak okružen s puno djevojaka. To, naravno, može biti i obrnuto.
Najpoznatiji primjer je „Love Hina“ i „Ai Yori Aoshi“, a u suprotnom „Ouran High School Host Club“, „Fruits Basket“.

Hentai (へんたい)

Riječ koja na japanskom znači „perverzno“, a riječ je o pornografskoj anime/ manga- i. Uglavnom, +18!

Primjeri: Bible Black, La Blue Girl, Akiba Girls...

Josei (女性)

Znači jednostavno „žena“ i kao što ime kaže namjenjeno je ženam od 18 do 30 (40) godina.
Obično su likovi crtani realnije od Shojo- a. Josei žanr može sadržavati muške homosexualne veze, ali se ne smije zamjeniti s Yaoi- em. Istovrsan termin za muškarce je Seinen.

Primjeri: Pet Shop of Horrors, Gokusen, Happy Mania, Tramps Like Us...

Lolicon (ili Roricon -ロリコン)

(U slengu korišten umjesto "Lolita kompleks")
Termin kojim se opisuje atraktivna nevina mlada djevojka. Ta fraza se povezuje s knjigom Vladimira Nabokova, Lolita, gdje sredovječan muškarac sexualno proganja 12-ogodišnju djevojku. Neki to povezuju sa zlostavljanjem djece tako da je ovaj žanr negdje i zabranjen. No obično se radi samo o maštanjima muškaraca.
Istovrsan termin za mlade dječake je Shotacon.

Primjeri: Before it grows up, Galaxy Angel, Hitoriga, Moetan...

Mecha (ili Meka)

Anime/ manga koje sadrže divovske robote i robote općenito.

Primjeri: Full Metal Panic, Gundam Seed, Eureka Seven, Kurogane no Linebarrel...

Seinen (青年)

Na japanskom znači „mladi muškarac“.
Anime/ manga najmjenjena muškarcima od 18 do 30 (40) godina.
Sličan je Shonen- u ali može sadržavati nasilje i pornografiju (ne kao Hentai).
Istovrsan termin za žene je Josei.

Primjeri: Berserk, Hellsing, Tenjho Tenge, Elfen Lied, Oh My Goddess!, Trigun Maximum, Rozen Maiden, xxxHolic...

Shotacon (ショタコン)

Vrsta jako slična Lolicon- u, samo što je ovdje riječ o odnosu između mladog dječaka i odrasle osobe. Doduše, češće ćete naići na homosexualne, nego na heterosexualne odnose (odnosi se također odvijaju između dvoje mlađih maloljetnika ili kao prije rečeno među maloljetnikom i odraslom osobom (onda kada je razlika u godinama prilično velika)).

Primjeri: Enzai, Zettai Fukujuu Meirei, Boku no Pico...

Shōjo (ili shojo ili shoujo -少女)

Na japanskom „djevojčica“. Anime/ manga namjenjena djevojčicama odnosno mladim djevojkama (10-18 g.) obično s romantičnom temom.
No, dečki, nemojte se obeshrabriti. Naime, samostalna anketa 2006. godine (Australija) pokazala je da 84% dječaka rađe bira anime/ manga- e kao što su Cardcaptor Sakura i Sailor Moon nego Dragonball Z i Yu-Gi-Oh.

Primjeri: Sailor Moon, Peach Girl, Angel Sanctuary, Vampire Princess Miyu, Nana...

Shoujo Ai (少女愛)

Shojo – djevojka (u ovom slučaju) + Ai – ljubav
Znači, radi se o ljubavi među ženskim likovima bez sexualne veze (tu obično bude zagrljaja i koji poljubac). Ovo je blaža verzija Yuri- a.

Primjeri: Angel Dust, Kamuko, Princess Prince...

Shōnen (ili shounen ili shonen -少年)

Na japanskom „dječak“. Anime/ manga namjenjena dječacima tj. dečkima od 10 do 18 godina. Ovo je jedna od najrasprostranjenijih vrsta anime/ manga.

Primjeri: Naruto, Bleach, Hunter×Hunter, InuYasha, Dragon Ball, Rurouni Kenshin, Death Note...

Shounen Ai (少年愛)

Kao i kod Shojo Ai...
Shounen – dječak + Ai – ljubav
Ljubav među muškim likovima bez sexualne veze (tu obično bude zagrljaja i koji poljubac). Ovo je blaža verzija Yaoi- a.

Primjeri: Loveless, Gakuen Heaven, Gravitation, Sukisyo!...

Yaoi (やおい)

Yaoi ili negdje zvan BL odnosno Boy's Love.
Riječ je o homosexualnoj vezi između muških likova. Yaoi sadrži i sexualne odnose (za razliku od Shonen Ai- am koji posve isključuje sexualne odnose, mada podrazumjeva mušku ljubav).

Primjeri: Zetsuai, Haru o Daiteita, Angel's Feather, Fujimi Orchestra, Sensitive Pornograph, Yellow

Yuri (百合)

Isto kao i Yaoi, samo je riječ o ženskim osobama. I kao što je prije navedeno, verzija Yuri- a koja ne sadrži sexualne odnose je Shoujo Ai.

Primjeri: Kannazuki no Miko, Blue Drop, Kashimashi: Girl Meets Girl, Strawberry Panic!...

Dōjinshi (Doujinshi - 同人誌)

Doujinshi mange izrađuju uglavnom amateri koji 'posuđuju' likove drugih mangi/ anime- a. Doujinshi bi bilo nešto poput fanart mange (Doujinshi najčešće podrazumjeva vrste kao što su Hentai, Yaoi ili Yuri).

_________________________________

Evo, nadam se da vam je to sve malo jasnije i da sam barem malo pomogla.

A najvažnije, moram zahvaliti svojoj Nee-chan, Jashin, koja mi je pomogla da sve to liči na nešto.

NAPOMENA: Tekst je napisala .Suna.

Darker than Black: Kuro no Keiyakusha

2010-10-05T15:31:00.004+02:00

Godina snimanja: 2007
Broj epizoda: 25

Tokio je okružen ogromnim zidom koji ga štiti od vanjskog sveta i opasnosti poznatije kao Paklena Kapija. Stvari nisu ništa bolje unutar zidina ovoga grada zbog Kontraktora, psihopatičnih ubica koji poseduju nadnaravne moći. Ove ubice moraju platiti ceh za korištenje svojih moći, ponekad u formi beznačajnih, običnih zadataka, a ponekad veoma bolnih (kao što je lomljenje prstiju). I dok njihove gadne moći gomilaju leševe, Kirihara Misaki i njen tim iz Javnog obezbeđenja stranačkih poslova bori se da reši slučajeve i dovede same Kontraktore u red. No, njihov zadatak nije lak; maskirana osoba sa kodom BK201 počinje da ubija Kontraktore i zadaje im mnogo problema. Ko je BK201? Kako se Kontraktori mogu zaustaviti? Šta znači pojavljivanje Paklene Kapije za sam Tokio i njegovo stanovništvo? Ne znate? Zanima vas? Pogledajte anime.

Ovo je zaista dobar anime. U ovom serijalu naglasak se stavlja na veze između likova, na instinkte glavnih junaka i njihovog svakodnevnog posla. Svi junaci ovoga serijala su odrasli, i pokušavaju da prežive u okrutnom svetu, boreći se sa pritiskom njihovih saradnika i njihovih neprijatelja. Interesantna stvar kod Kontraktora je što mogu da donesu objektivnu odluku, ne uzimaju u obzir osećanja, što ovu seriju čini dosta inteligentnom. Sama organizacija animea ima mnogo nivoa, a likovi su dosta suptilni u nekim potezima.

Što se tiče samih moći Kontraktora, može se reći da su dosta kreativno osmišljene. U ovoj seriji, ljudi sa najjačim moćima su zapravo najslabiji, jer ne ostavljaju prostora za manevar i strategiju. Sama priča zna kako da iskoristi likove, gde svaki glavni lik dobija jedan ark koji objašnjava istoriju toga lika i njegove vrline i mane.

Ono što bi se uzelo kao loša strana ovog serijala (ne loša, nego više prosečna, standardna, gde sami tvorci serijala skoro uvek padaju) jeste činjenica da arkovi variraju u kvalitetu – jedan ark je odličan, dok je sledeći samo dobar. Recimo, arkovi u sredini serijala (negde oko 12-16 epizode) su zaista sjajni i šteta je što ostali arkovi nisu na tom nivou. Ne, ni drugi arkovi nisu loši, ali ovi su bili nešto posebno i trebalo je barem kraj napraviti na tom nivou.

Likovi u serijalu su šaroliki. Tu je srebrnokosa lolita, starac koji je ujedno i teški alkoholičar, mačka koja priča, te i sam glavni lik, BK201. Već sam rekao, sve i jedan glavni junak od ovih pomenutih ima svoj sopstveni ark, koji daje dubinu i pruža nam uvid u razmišljanja samih likova. Jedina mrlja na sijasetu dobrih likova jeste Amber. Za lika koji se pominje u jednoj trećini samog anime serijala, dosta je plitko odrađena. U animeu čiji se naglasak od početka stavio na mračnu budućnost, njen lik i karakter jednostavno nisu dobro uklopljeni. Animacija likova je odlična, muzika je isto prijemčljiva i dobro odgovara samom settingu serijala.

Sam kraj animea nije loš, ali tvorci serijala su nagurali previše informacija u poslednju epizodu, što je rezultiralo sasvim prosečnim završetkom. Ipak, uprkos ovome Darker than Black je anime koji od sveg srca preporučujem svakome, naročito odrasloj publici. Ima dosta akcije, ali ne maloumne akcije šounen tipa. Priča sasvim dobro razvija svaki idnividualni ark i drži pažnju, a svaki od arkova ima zadovoljavajući klimaks što čini ovu seriju jednom od boljih u 2007. godini.

Hikaru no Go

2010-10-01T15:35:00.013+02:00

Godina snimanja: 2001-2003
Broj epizoda: 76

Ko bi rekao da će anime čija se glavna fabula vrti oko igre slične šahu biti zanimljiv? Pre opisa radnje serijala, moram da Vam predočim i osnovne postavke nacionalne japanske igre Go, koja je središte dešavanja ovoga anime naslova (ponavljam se). Dakle:

Go je misaona igra za dve osobe, sa vrlo jednostavnim pravilima i neverovatnim mogućnostima strategije i kombinatorike. U igri je bitna samo veština igrača i, kao u šahu, ne postoji mogućnost rizikovanja ili iznenađenja - nema ni kockica ni karata. Pravila su jednostavnija od pravila u šahu i pružaju mnogo dublji pristup samoj igri.

Go je najstarija igra na svetu. Stari kineski izvori procenjuju da je go nastao oko 2500 godina p.n.e. i stoga se predpostavlja da je igra stara oko 4000-4500 godina. U literaturi go prvi pominje Konfučije, koji je preporučivao igru uglednim ljudima radi vežbanja inteligencije. Narodi dalekog istoka dugo su, pored slikarstva i muzike, smatrali go umetnošću. Go je nacionalna igra u Japanu, ali zbog velikog rasta njegove popularnosti u svetu, odskora se tretira kao misaoni sport. Go je igra sa najviše registrovanih igrača na svetu. Go je najpopularniji u Kini, Japanu i Koreji. (U Kini se zove Wei-chi, u Japanu Igo, a u Koreji Baduk.) U našoj zemlji go je počeo da se igra šezdesetih godina, a prvi klubovi su osnovani 1972. godine u Kragujevcu i Nišu.

Pravila igre su jako jednostavna i ne predstavljaju problem nijednom početniku, ali je zato go izuzetno komplikovana igra za majstore. Najbolji svetski igrači poklone ceo svoj život proučavanju go-a i, kako kažu, još uvek postoje stvari koje ne razumeju. U go-u postoji izuzetno dobar prednosni sistem koji dozvoljava da igrači različitih nivoa znanja igraju međusobno, a da pritom i jednom i drugom igraču igra bude interesantna. Go može da se igra na tablama razlićitih dimenzija i početnicima se preporučuju manje table na kojima su partije jednostavnije i kraće traju.

A sad da kažemo nešto i o samom anime naslovu.

Istražujući staru Go tablu koju je pronašao u šupi svoga dede, Hikarua opseda duh pradavnog Go majstora i igrača pod imenom Sai Suđivara, koji je čekao hiljadu godina da odigra potez koji se u Gou naziva Božja ruka – dakle, savršen potez. Sai ubeđuje Hikarua da počne igrati Go, ali da mu on navodi poteze. Međutim, nakon nekog vremena, sam Hikaru zavoli Go i počne igrati ovu igru samo za sebe. Pored toga, Go se za hiljadu godina promenio – evoluirao je i igrači su sada dosta jači, s obzirom da su imali generacije i generacije majstora Go igre od kojih su mogli da uče. Može li ovaj duo oformiti dobar odnos i može li dospeti do vrha Japanske Go zajednice i može li Sai, napokon da odigra Božju ruku, saznaćete ako pogledate ovaj shounen naslov.

Pre svega, ovaj šturi opis anime od sedamdeset i kusur epizoda nije zadovoljavajući; možda Vam se čini kako je anime sa ovakvom radnjom glup ili ne daj Bože loš, ali to nije tako. Anime krase dobri likovi, zanimljive partije i sam glavni lik, koji odrasta tokom serijala. Anime se može podeliti u dva dela – prvi, koji sadrži stadnardni plot u shounen naslovima (mladić ispred sebe ima cilj, ide nekim trnovitim putem da ga dostigne) i drugi, koji će se dakako svideti pravim ljubiteljima anime naslova. Taj drugi aspekt je sledeći: za razliku od drugih shounena, Hikaru no Go ne stvara samo bazu na tome da glavni lik jača u veštini baratanja kamenčićima na Go tabli – pažnja se obraća na njegovo sazrevanje kao čoveka, kao osobe, mladića koji ima svoje mane i vrline i spoznaje ih tokom ovog serijala.

Animacije nije neka za današnje standarde, ali se vidi napredak od tri četiri godine koliko se anime prikazivao. Likovi postaju bolje animirani i nacrtani u odnosu na prve epizode. Muzika je okej, što je odlična pohvala, jer svi znate da ja uopšte ne obraćam pažnju na muziku u anime naslovima.

Likovi Hikaru no Goa su jedinstveni ali ostaju realni, teraju nas da se identifikujemo sa njima. Svaki Go igrač (i ovde baš mislim svaki) je odlično odrađen, ima svoje osobine i mane, na svoj način napreduje u ovoj igri, ili nazaduje, naravno. Život jednog profesionalnog Go igrača nije svakidašnji, i to nam likovi u ovom serijalu odlično prikazuju.

E sad. Loš apekt anime naslova. Anime nije dovršen. Manga jeste, ali anime nije. Najžalija činjenica je ta da anime i manga nisu toliko daleko u svom kraju, to jest, trebalo je snimiti još samo par epizoda da se i anime završi. Za one koje Hikaru no Go oduševi, ostaje manga da Vam zaokruži priču. Perin, over & out.

Monster

2010-06-02T19:28:00.012+02:00

Godina snimanja: 2004-2005
Broj epizoda: 74

Kako odavno nije bilo unosa, prvo što moram učiniti jeste da se izvinem čitaocima ovog bloga. Svi mi imamo obaveza, rokovi nam se približavaju, a neki od nas, verovali ili ne, rade. Nadam se da nam nećete uzeti za zlo nedostatak entuzijazma i vremena za pisanje anime recenzija.

Monster je anime ostvarenje koje sam pogledao na preporuku ljudi čija mišljenja cenim i koji se nadasve razumeju u moj istančani ukus. Seinen. Moj žanr. Doduše, ne znam baš da li bi Monster svrstao u ovo ostvarenje, ali svojevrstan tag bi bio 'mistery'. Čitajući kratak rivju na internetu, zainteresovao sam se i nisam zažalio.

Radnja ovog anime ostvarenja se vrti oko doktora Tenme, genijalnog neurološkog hirurga. Kolege mu se dive, ima prelepu verenicu, ukratko, predstoji mu lepa budućnost. Međutim, kada jednoga dana dvoje ljudi kojima je potrebna hitna operacija dođu u bolnicu, doktor Tenma mora da napravi izbor – da spasi život gradonačelniku Dizeldorfa ili da ignorira oholog starca i spasi život detetu. Savest mu nalaže da je detetov život važniji, a odluka koju donosi nosi niz konsekvenci koje doktor Tenma nije mogao da zamisli. Vođen krivicom, Tenma putuje kroz Njemačku u potrazi za mladićem koji mu je promenio život, pogled na svet i zbog kojeg je izgubio sve što je imao, ne samo u materijalnom smislu, nego i u duhovnom.

Monster je anime koji ima priču. Ne, to nije anime sa fantastičnim elementima, ne to nije anime gde ljudi izvlače ogromne mačeve i spašavaju princezu – ukratko, Monster je misteriozna drama, koja će nas dirnuti u srce i naterati da se zapitamo šta bi mi učinili, kakav bi izbor napravili u teškim trenucima, ali, nadasve, anime nam otvara vrata ka još jednom pitanju – da li možemo živeti sa izborom koji napravimo?

Uprkos ogromnom broju epizoda, Monster drži priču zanimljivom i tok je veoma dobro osmislen. Ovo je inteligentan i zanimljiv anime, i nije za decu. Viskok kvalitet ovog anime ostvarenja se ne odnosi samo na priču, nego i na druge aspekte ovog šoua. Za sedamdeset i četiri epizode, Monster je creme de la monte srednje dugih anime ostvarenja. Monster je pun suspenzija; ipak ovaj anime ne čini dobrom suspenzija nego razlike u žanru kojem pripada. Dok se većina animea, a usudio bih se reći i filmskih ostvarenja, usresredi na korumpiranost kao glavnu tačku određenog problema i vrte priču oko toga, Monster se fokusira na osnovne razloge zbog koji se ovo dešava. Da li je zlo osobina koju dobijamo rođenjem ili je ova osobina pod uticajem vanjskih faktora, kao što je odgoj? U osnovi, ovo ostvarenje nam postavlja mnogo pitanja i tera nas da razmišljamo o tome da li zaista postoji apsolutno zlo, i da li bilo koji čovek, bio on dobar ili loš, zaslužuje da umre.

Likovi su veoma dobri, i možemo da vidimo sijaset ružnih i dobrih osobina u svakom od njih. Najveći razvoj lika se vidi kroz glavnog protogonistu, koji kao magnet privlači i menja osobine drugih ljudi koji su mu nekada bili bliski, a sve to zarad osvete. Dekadacija likova, osobina ličnosti koje su ih krasile se proteže kroz ovaj anime. Zvuk i animacija, s druge strane, nisu baš neki – doduše, moram priznati da su glasovni glumci dobro odradili svoj posao.

Šta više reći? Novi favorit koji je ušao u top 5, anime koji me je držao par dana pod utiscima – verujte, nećete zažaliti ako pogledate ovo anime ostvarenje. Stoga, batalite to šta trenutno gledate – skidajte Monster i uživajte.

Anime Jedinica web site!

2010-05-09T14:20:00.004+02:00

Dakle, Anime Jedinica bi mogla da osvane kao web site. S obzirom da imamo preko 60 anime recenzija i još mnogo drugih tekstova vezanih za anime kulturu i Japan, došlo je vreme da se sa bloga pređe i na veći nivo, to jest, site. Naravno, ova tranzicija se neće odmah dogoditi - web site je tek u izradi i bićete obavešteni o njegovom napretku.

Takođe, druga vest vezana za Anime Jedinicu jesta ta da će se određeni tekstovi proširiti. Naravno, i to će biti kad bude gotov web site, ali čisto da Vas obavestimo. Neki ljudi koji su pisali za Anime Jedinicu više nemaju vremena za rivjue, tako da će oni biti tek počasni saradnici, koje ovim putem pozdravljamo i zahvaljujemo se na saradnji i tekstovima koje su pružili.

Treća stvar koju Vam želim reći jeste ta da određene anime recenzije koje se nalaze na ovom blogu možete pročitati i u najvećem hrvatskom fanzinu koji se bavi Japanom, a to je Yoshi fanzin. Brojeve ovog jedinstvenog fanzina možete pronaći u PDF formatu na adresi: http://yoshi.iugrina.com//

U pregovorima smo za objavu tekstova u još nekakvim fanzinima i časopisima, ali to su zasad samo to - pregovori. Toliko od Perina. Stay tuned.

Ashita no Joe

2010-04-27T22:58:00.005+02:00

Sa ovim naslovom prvi put sam se susreo preko „zabave za široke narodne mase”, odnosno video igre, koju sam voleo da igram preko MAME emulatora. Kasnije sam, čitajući razne svetske forume, naleteo na informaciju da je ova igra napravljena po mangi, što je ujedno bio i znak da tako nešto ne sme da ostane nepročitano.

Manga Ashita no Joe, autora Tetsuya Chiba, nastala je krajem 60’tih godina prošlog veka. Debitovala je u nedeljnom Šonen magazinu i vodi se kao jedno od značajnijih ostvarenja japanske strip kulture. Koncept mange predstavlja borbu naroda da svojom žrtvom poprave ekonomski status i izvuku se iz siromaštva.

Ashita no Joe, odnosno Rocky Joe/Tomorow’s Joe prati priču mladića koji je pobegao iz sirotišta. Lutajući po japanskom kvartu gde živi siromašan svet i ljudi koje je društvo odbacilo nailazi na bivšeg boksera, Danpej Tenga. Njihov prvi susret je veoma buran: Danpej Teng je pijanica i klošar, na kog se Džo saplete, nakon čega sledi scena fizičkog obračuna. Ovaj obračun je veoma bitan, pošto se Danpej Teng „zaljubi” u Džoov snažni udarac, čime se to može nazvati i prvim korakom Džoove karijere boksera.

Kao ličnost Džo ne zapada u dobre momke, ili bar tako izgleda na početku serije. On je veoma bezobrazan, podmukao, prepreden – ma čovek koji bi i rođenu majku prodao, običan ulični šibicarski pacov. Prva poglavlja mange su me dovodila do neopisivog besnila, jer identifikacija sa likom Danpej Tenga je bila poprilična, a Džo ga ni malo nije štedeo.

Crtež je standardan za to vreme (šezdesete godine prošlog veka), odnosno bliži je zapadnjačkom stilu crtanja nego Mangi koju danas poznajemo. Kosa kod likova nije špicasta i razbarušena kao što smo navikli u ostvarenjima posle 90-tih, a ni lice nema prepoznatljiv izgled današnjih ostvarenja.

Na internetu nećete naći pregršt informacija za ovu mangu, ali, ako su podaci na nekim stranicama tačni, do sada je izašlo 55 poglavlja i tu nije kraj.

Preporučujem Vam ovu mangu, pošto prikazuje da je život konstantna borba i da bez rada i žrtve nema boljeg života. Srpsku verziju Mange možete da pronađete i skinete na linku http://www.anime-overdose.com/ .

NAPOMENA: Opis je uradio član Anime Jedinice, GoKu.

Maneki Neko

2010-04-10T19:21:00.005+02:00

Maneki Neko (doslovno „Pozivajuća Mačka“, također poznata kao Pozdravljajuća Mačka, Mačka koja donosi sreću, novac ili blagostanje) je česta Japanska skulptura, obično napravljena od porculana ili keramike, za koju se vjeruje da donosi sreću svojemu vlasniku. Skulptura prikazuje mačku (tradicionalna Japanska Bobtail - manska) koja 'pozdravlja' s podignutom šapom. Obično se može pronaći na ulazima restorana, prodavaonica ili drugim poslovnim objektima. Mogu se pronaći i elekrtične, odnosno skulpture na baterije, tako da mačka lagano pomiče šapu. Dizajn skulpture može biti raznolik, podignuta desna šapa navodno donosi novac, a lijeva privlači kupce.

Maneki Neko može biti raznih boja, oblika, uzoraka i dekoracije, a može se naći i kao privjesak za ključeve/ mobitel, kao kasica, osvježivač zraka te kao drugi razni predmeti. Naravno, svaka boja ima svoje značenje:

Bijela – donosi sreću
Crna – štiti od bolesti i zlih duhova
Zlatna – donosi blagostanje
Srebrna – donosi dug život
Roza – donosi ljubav
Žuta – donosi dobru vezu
Crvena – štiti od bolesti
Podignuta desna šapa – donosi sreću s novcem
Podignuta lijeva šapa – donosi puno kupaca/ posjetitelja
Nekada se mogu naći i obje podignute šapice

Maneki Neko obično imaju neke vrste ukrasa oko vrata. To može biti marama, podbradnik, šal, ali najčešće je ogrlica (ona za mačke), a može imati i zvonce. Ti predmeti su najvjerojatnije imitacija onoga što su nosile mečke bogatih obitelji tijekom Edo perioda. Pored crvene ogrlice sa crvenimn cvjetovima, hichirimen, popularna su i mala zvonca koja su bila pričvršćena kao ukras i da bi znali gdje se mačka nalazi. Podbradnik bi mogao biti vezan za često uređivanje kipova Jizo Bosatsu- a. Takvi kipovi se mogu naći kako „čuvaju“ ulaze svetišta i groblja. Jizo je zaštitnik zdravlja, i svi roditelji djece koja su se oporavila od neke bolesti za zahvalnost će staviti podbradnok Jizo-u.

Maneki Neko su ponekad prikazane kako drže novčić, a taj se novac obično naziva koban, a korišten je u vrijeme Edo perioda. Koban je bio vrijedan kao jedan ryo, također rani novac Japana, ali na koban- u koji drži Maneki Neko, naznačeno je da vrijedi deset milijuna ryo- a. Novčić simbolizira sreću i blagostanje. Zato ne začuđuje što se Maneki Neko često može naći kao kasica, praksa koja seže još od 1890. godine.
Ponekad je kovanica ili drugi sitni novac s lijeve strane kao ponuda. To se slično našemu bacanju novčića u fontane.

Postoje mnoge priče o porijeklu Maneki Neko, a možda najpopularnija je Legenda o Gotoku-JI hramu. Ova priča, za koju se misli da datira od Edo perioda (1603. - 1867.), govori o lokalnom svećeniku koji se brinuo o Gotoku-JI hram u Tokyo- u, a čuvao je jednu mačku. Unatoč njegovom siromaštvu, svećenik je često dijelio svoju ograničenu hranu sa mačkom. Jednog dana, za vrijeme oluje jedan se čovijek sakrio pod drvo pored hrama. Dok je čekao da oluja priđe, primjetio je mačku koja ga poziva šapicom da dođe u hram. Bio je tako iznenađen da je napustio zaklon kako bi bolje vidio mačku. U tom trenutku grom je udario stablo. Zahvalan mački koja mu je spasila život, imućni čovijek je nagradio svečenika i prisvojio hram ga kao mjesto gdje se njegova obitelj može moliti. Od tada svečenik i Tama nikada više nisu bili gladni. Kada je mačka umrla, pokopana je sa svim počastima na posebno groblje, a kip je izrađen po njoj, mački koja donosi sreću, a takvog ga znamo i danas.

NAPOMENA: Tekst je napisala .Suna.

Haruki Murakami: Kafka na Žalu

2010-04-08T12:32:00.005+02:00

Krenuti sa opisima dela jednog od najpoznatijih japanskih pisaca današnjice nije lak zadatak. Oni koji su imali priliku da pročitaju moj šturi rivju knjige „Kad padne noć“ mogli su da primete da se ne snalazim baš u ovim vodama, kako zbog toga što nisam student književnosti, tako i zbog težine opisa i drugačijeg pristupa i shvatanja suštine pomenutog dela, a i samog Murakamijevog opusa. No, krenimo od početka.

Haruki Murakami je pisac i prevodilac, rođen u Kjotu. Imao je tu sreću što su mu oba roditelja predavala japansku književnost, tako da je od malih nogu stekao osnove književnosti svoga rodnoga Japana. Unatoč ovoj činjenici, Murakamija više interesuje američka književnost.

S pisanjem započinje tek u kasnim tridesetim godinama, a knjiga koja ga je načinila svetski poznatim piscem jeste „Norveška Šuma,“ koja je prodana u preko milion kopija širom Japana. Godine 1986. napušta Japan i putuje Evropom. Predaje na Prinstonu u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se i nastanjuje. Pored romana, pisao je i priče, koje su objedinjene u dve zbirke: „Nakon potresa“ i „Slon nestaje.“

Moj ne tako mali zadatak biće da Vam predstavim nekoliko njegovih dela, koja se mogu naći u prodaji širom Srbije i Hrvatske. Opus započinjemo rivjuom njegove knjige pod nazivom „Kafka na Žalu,“ u izdanju hrvatske izdavačke kuće Vuković & Runjić.

Jedan od glavnih protogonista ove knjige je petnaestogodišnjak Kafka Tamura, koji beži od kuće i kreće u potragu za svojom majkom i sestrom, koje nije video od detinjstva. Paralelno sa njegovim poglavljima, imamo i priču o gospodinu Nakati, starcu koji traži drugu polovicu svoje duše, koju je izgubio tokom Drugog Svetskog rata. Kao što možemo da vidimo, ovo je priča o potrazi, o prošlosti i budućnosti, koje se u jednom trenutku neminovno susreću i otkrivaju davno zakopane tajne.

Kafka Tamura, dečak koji traži svoju majku i beži od očevog zloglasnog Edipalnog proročanstva, provodi dane u privatnoj biblioteci, gde se sprijatelji sa čudnim recepcionarom koji mu nudi posao pomoćnika. Murakami je majstor magičnog realizma, prepliće fantastične elemente u svim delima, a to se naročito vidi ovde. Posete duha direktorice biblioteke njegovoj sobi, buđenje kraj puta, krvave košulje, odlazak u novi svet, povratak iz njega - sve ovo čeka našeg mladića, koji polako počinje da shvata da ne treba gledati u prošlost nego u budućnost. Može se reći da ova knjiga govori o odrastanju, o kapacitetu čoveka da konstantno ide napred i zgrabi svet koji ga čeka.

Poglavlja o gospodinu Nakati naizgled nemaju veze sa pričom o Kafki, ali Murakami je pisac koji polako ali sigurno vodi priču. Ispočetka, Nakata nije ništa drugo do maloumni starac koji zarađuje za svoj hleb tako što traži mačke po komšiluku. Oko njega se uvek dešavaju čudne stvari – riblja kiša pada sa neba, pojavljuje se gospodin Džoni Voker koji krade mačje duše, pa ćemo čak u jednom trenutku videti i pukovnika Sandera. Sam Nakata ima sposobnost da razgovara sa mačkama, a tu sposobnost gubi nakon susreta sa zastrašujućim čovekom koji krade mačje duše preko neke vrste flaute. Prateći svoj nagon, Nakata posle gubitka moći stopira putevima, ni sam ne znajući gde ide, ali svestan da će znati kuda se zaputio kada tamo stigne.

Priče o Nakati i Kafki se spajaju kada se jedan od njih probudi krvave majice, a drugi počini ubistvo i probudi se bez ikakvog sećanja na to. Tu već možemo da vidimo masu fantastičnih elemenata, koji naizgled komplikuju priču i čine je zbunjujućom. Nemojte da odustajete. Sama knjiga je dosta konfuzna, ali od čitaoca se samo traži da prati tamo gde pisac vodi. Murakami u svim svojim delima pušta da stvari idu svojim tokom, on ne sili priču kao neki autori. Kao i u drugim delima, „Kafka na Žalu,“ je knjiga koja ima svoj pripovedni tok, a na čitaocu je da ga ispoštuje.

Kraj knjige je dvosmislen, ali ovo ne bih uzeo kao manu. Murakami je možda ispričao čudnu priču, ali ovo delo me osvojilo 'na prvu', što stilom pisanja, što likovima koji su zaista raznovrsni. Kuda smo se zaputili, šta je potraga, za čim tragamo, kakvi su razlozi, šta je to odrastanje, pa i na neki bizaran način, šta je Edipov kompleks, možemo saznati ako pročitamo ovo delo koje me je ostavilo bez daha i koje sam pročitao za dva dana. Da li preporučujem ovo delo? DA! Stoga, knjigu u šake i čitajte, nećete se razočarati. Perin, over & out.

Reideen

2010-02-14T21:06:00.007+01:00

Godina snimanja: 2007.

Broj epizoda: 26

Posle poduže pauze, uzrokovane što sopstvenom lenjošću, što obavezama akademskog života, a ponajviše ovim silnim praznicima i slavljeničkim duhom, donosim vam recenziju još jednog mecha ostvarenja, drugu od planiranih pet - Reideen, čedo giganta po imenu Production I.G. Malo čudna odluka za nekog ko nije ljubitelj mecha žanra ali reših da proširim vidike, a potom da posledicu tog postupka podelim sa vama, čitaocima ovog bloga (iako smo mi autori verovatno većina čitalačke populacije).

No, Reideen. Ono što me je privuklo ovom animeu pre svega je činjenica da ga je radio moj omiljeni studio, Production I.G. Bilo je stvari koje su me odbijale, kao na primer to što je u pitanju rimejk serijala Brave Reideen, ili to što je glavni predložak priče delovao kao najveći mogući kliše ali privlačnost je nadmašila odbojnost. Evo o čemu se u stvari ovde radi.

Đunki Saiga je petnaestogodišnjak, srednjoškolac, daroviti matematičar, a takođe i sin poznatog arheologa/istraživača koji je nestao nekih deset godina pre događaja opisanih u seriji. Vlasti pronalaze njegov leš, zajedno sa nekim artefaktima, unutar planine nadimkovane Japanska piramida. Otprilike u to vreme na teritoriju Japana pada džinovski robot koji ubrzo po padu počinje da seje uništenje. Đunki, naravno, nekim čudom upada u podjednako gigantskog zlatnog Reideena i savlađuje svog protivnika.

Već možete pretpostaviti kako dalje napreduje radnja – zloće šalju talas za talasom svojih robota, Reideen ih redom tamani i tako. Generalno, sve je već viđeno ko zna koliko puta. Međutim, ono što Reideena donekle izvlači iz sveopšte prosečnosti je pozadinska priča - misterija koja okružuje Reideena i Midorino Akiru, Đunkijevu novopridošlu drugaricu iz razreda, kao i nastojanja japanske vlade da njihovi roboti preuzmu odbranu zemlje; upravo ovi elementi će vam držati pažnju i terati vas da posle tek pogledane epizode odmah pustite i sledeću.

O čulnim aspektima ne bih mnogo tupio – kao i sve što izlazi iz Production I.G.-a, i Reideen izgleda prilično atraktivno. Mene lično su malo iritirali sami roboti, nekako su mi bili prespori, glomazni i generalno tromi, a takođe i scene izvlačenja Reideenovog raznovrsnog naoružanja posle nekoliko ponavljanja znaju da dosade ali anime je, generalno, manje-više eyecandy.

Stigosmo nekako i do kraja ovog traljavog teksta. Kao što ste možda primetili, recenzija je pisana bez entuzijazma i to s razlogom, ako smem reći; da sumiram sve u nekoliko reči – Reideen nije loš anime, daleko od toga, ali je takođe daleko i od izvanrednog ostvarenja i ljubitelji mecha žanra će ga verovatno više ceniti od mene. Finalna presuda: ok za pogledati kao ubijanje vremena ali nemojte očekivati previše.

Full Metal Panic!

2010-02-14T18:31:00.008+01:00

Godina snimanja: 2002.

Broj epizoda: 24

Ona je obična srednjoškolka. On je tajni agent dodeljen kao njen telohranitelj - njegov cilj je da spreči krađu tajnih podataka zaključanih u njenom umu. Okej, ona ipak nije normalna srednjoškolka. Pratite avanture narednika Sagare, dok se pokušava uklopiti u normalan srednjoškolski život, koji je za njega potpuna novina! Da li će Kaname izdržati neobična nasrtanja mladog i naivnog narednika i da li će je isti spasiti od nasrtaja i kidnapovanja terorističkih organizacija, saznaćete ako pogledate ovo humoristično mecha ostvarenje.

Prva epizoda FMP-a je dosta obećavajuća; vidimo robota koji spašava jadnu ženu od grozne sudbine. Animacija i sam 'setting' oduzima dah; iako nisam ljubitelj mecha ostvarenja, prva epizoda me odmah kupila. No, nije sve onako kako se čini. Isprva sam mislio da je FMP jedno seinen ostvarenje, puno akcije, krvi i koječega; naravno, akcije ima, ali ovo ostvarenje definitivno nije seinen, nego ga pored mecha žanra, možemo svrstati u humoristični. Ne, ovo nije loša stvar – mada autor ovog rivjua preferira krvavije anime u odnosu na humoristične – ali sam se donekle razočarao nedostatkom samog humora u pojedinim epizodama, koje su bile dosadnjikave. Ipak, FMP je definitvno anime koji svaki ljubitelj mecha žanra treba da pogleda. Jedina mana, ako se takvom može nazvati, pored pojedinih dosadnih epizoda, jeste ta što je seriju radio studio GONZO, koji je upropastio više nego dovoljan broj anime naslova. Setimo se samo Black Cat anime ostvarenja – prvih desetak epizoda je bilo odlično, ali je ostatak bio katastrofa. No, dobro, skrenuh s teme. Emocionalni doživljaji i pojedini izbori koje likovi ovoga serijala moraju napraviti katkad izmame suze na oči, naročito u arku u kojem se Sagara pridružuje novom time, pa svi....no, nećemo da spojlerišemo. Anime definitivno ima svojih vrednosti, kao i mana, koje sam već naveo.

Ono što karakteriše FMP jesu likovi i odlična zamisao koja stoji u pozadini serijala i samom modernom svetu u kojem se radnja odvija. Likovi su dosta upečatljivi, mada su neki glupi i dosadni (kao na primer glavni ženski lik koji mi je išao na živce). Trademark serijala je definitvno narednik Sagara, čija je sama pojava i način ophođenja smešan, tako da mi je on postao jedan od najomiljenijih likova u anime serijalima. Naravno, čitav njegov borbeni tim ima upadljive crte karaktera, no Vama prepuštam da saznate koje :) Animacija nije toliko loša, mada se može reći da je tokom godina zastarela; nemojte da se lažemo, ima milion anime naslova, što starijih što novijih, koji bolje izgledaju od ovoga ostvarenja. Što se uvodne špice tiče, muzika je lepa i uho je brzo hvata, tako da bih uvodnu i odjavnu špicu definitivno naveo kao plus ovom anime ostvarenju.

Šta više reći? Ja, koji mrzim mecha, sam uspeo odgledati FMP. Zašto? Odgovor na to pitanje leži u tome što ovo nije karakteristično mecha ostvarenje, stoga, oni koji ne vole mecha, ipak bi trebali pružiti priliku ovom anime-u, koji na svoj način, nosi određenu draž i lako se prati i gleda.

Valentinovo/Bijeli dan u Japanu

2010-02-14T17:43:00.006+01:00

Valentinovo se slavi 14. Veljače, a 'Bijeli Dan' mjesec dana kasnije, 03. Ožujka. Vjeruje se da je Valentinovo uvedeno u Japan 1958. godine. U Japanu samo žene daju poklone (uglavnom čokolade) muškarcima koji im se sviđaju. Muškarci bi trebali uzvratiti darom mjesec dana kasnije, na Bijeli Dan. Bijeli dan je uvela manufaktura sljezovih kolačića (marshmallow) 1960. Na taj se dan poklanjaju sljezovi kolačići, mada su posljednjih godina popularniji darovi kao što su slatkiši, cvijeće i sl.

Ipak Valentinovo je još uvijek popularnije od Bijelog Dana. 67% žena je ustvrdilo da slavi Valentinovo, dok je samo 45% muškaraca ustvrdilo da slavi Bijeli Dan. Oba su dana najpopularnija među mlađima od 20 godina (75% slavi Valentinovo, 56% Bijeli Dan). Također, Valentinovo je popularnije među samcima nego među ljudima u braku, dok je Bijeli dan popularniji među vjenčanim parovima (51%) nego među samcima (40%). Štoviše među vjenčanim parovima Bijeli dan (51.3%) je popularan gotovo jednako kao i Valentinovo (53.9%).

Naravno, najpopularniji poklon za Valentinovo je čokolada, te tri četvrtine žena (koje slave Valntinovo) daruju čokoladu. Jedan dio žena daje poklon samo jednoj osobi, drugi dio žena daje poklon dvijema ili trima osobama, dok ostale (27%) daruju više od tri osobe. Tri od četiri žene daruju svoje dečke i muževe, 40% daruju prijatelje, 27% kolege ili suučenike, a 24% rođake i rodbinu.

Na Bijeli dan postoji veća varijacija poklona. 33% muškaraca koji slave Bijeli dan na dar daju kekse, samo 11% daje cvijeće, a 55% nešto što nije niti jedno niti drugo. Gotovo polovica daruje dvije ili tri žene, a 29% samo jednu. Ostali (19%) poklone daju više od trijema ženama. Dvije trećine muškaraca daruje svoje djevojke ili supruge. Samo jedna četvrtina daje darove svojim kolegicama i/ili prijateljicama, a samo jedan od deset svojim rođakinjama i rodbini.

NAPOMENA: Tekst je napisala .Suna.

Carried by the Wind: Tsukikage Ran

2010-02-09T20:44:00.008+01:00

Godina snimanja: 2000.

Broj epizoda: 13

Gospa Ran, samoproglašena ‘prelepa lutalica’, je samuraj koji putuje Japanom u potrazi za dobrim sakeom i hranom kojom će napuniti svoj nezasiti stomak. Zajedno sa brbljivom I dosadnom Meow, majstorom Iron Cat Fist borilačke veštine, ona susreće mnoge likove I sukobljava se sa banditima, pokvarenim gradonačelnicima I zlim kultovima. Pratite putovanje ovoga dua, kroz trinaest dosadnih epizoda (ako ste voljni).

Pre svega, ovaj anime me ponukao svojevrsnim ‘tagom’ na određenom sajtu za anime preporuke – pisalo je – samuraji, feudalni period. Wow, pomislih! Ako bude kao Kenshin ili nešto slično, onda ću biti prezadovoljan! No, anime je definitvno ispao jedno od najdosadnijih ostvarenja koje pogledah. Prvo, nikad nisam voleo ženske protogoniste kao glavne likove priče – okej, ne bi mi to toliko smetalo, da ovaj anime ima priču. Ne, anime je epizodičan - likovi idu od grada do grada I sreću određenog čoveka ili ulaze u neke situacije, I krene da se razvija sasvim predvidiva priča. Kraj kao kraj je takav da se ne može uopšte ako posmatrati – tvorci ovog serijala su definitvno stalu u epizodama, mada sam im bio zahvalan na tome, mislim da to nije u redu prema fanovima (ako ih ima) ovoga serijala.

Likovi su mnogo dosadni – kao najdosadnijeg bih izdvojio pomenutu Meow, koja nikako da nauči da začepi gubicu, koja je glupa i nezanimljiva kao jedan od glavnih likova. Korištenje istih fora je ono što mi je peklo uši kod ovoga serijala. Glavna junakinja, gospa Ran, je imala veliki potencijal što se priče tiče, ali mi o njoj ništa ne saznajemo tokom 13 epizoda, nego samo osnovne crte karaktera – prošlost je zanemarena.

Elem, anime mi se ogadio - uz njega, umesto da mi dosadni sati brže teku, samo su se usporili I jedva sam čekao da se serijal završi. Pitate se onda zašto sam ga pogledao? Pa, trenutno sam u mazohističkom raspoloženju, tako da sam morao da se kaznim gledanjem ovoga serijala - sem tog, nemojte da se žalite – zarad opšteg dobra anime gledalaca, morao sam da se žrtvujem. Perin, over & out.

Lolita

2010-02-08T22:29:00.005+01:00

Elegancija. Sklad. Nevinost. Smernost. Ponovno proživljavanje najlepših trenutaka devojačkog života i ostvarenje dečijih snova. Lepota princeze iz bajke, besprekornost porcelanske lutke na dohvat ruke ~ lolita.

Počeci

Lolita moda nastala je krajem osme decenije 20. veka, kada su prvi brendovi poput Milk i Angelic Pretty otvorili svoje radnje i počeli da se šire po Kansai regionu. Godine 1989. posao započinje danas jedna od najpoznatijih dizajnerskih kuća, Baby, the Stars Shine Bright, a krajem 1990’ih joj se pridružuje takođe uticajna Metamorphose Temps de Fille. Polovinom prošle decenije, moda napokon dolazi do Tokija i biva opšteprihvaćena i propagirana od strane visual kei muzičara, kao što su Mana (Malice Mizer, Moi Dix Mois), Kana, Versailles, Kokusyouku Sumire, kasnije i Nana Kitade, Kanon Wakeshima i drugi. Širi se i van granica Japana, naročito u SAD, te danas najveća online zajednica lolita na planeti (http://community.livejournal/egl) broji preko 13000 članova.

Na početku treba razjasniti sam termin lolita. Naime, ovaj stil nema nikakvih dodirnih tačaka sa istoimenim romanom Vladimira Nabokova, naprotiv ~ lolita moda odbacuje svaki vid seksualnosti i vulgarnosti i predstavlja svojevrsni bunt protiv današnjih, kako modnih tako i ostalih diktata koji se nameću ženama. Cilj jeste izgledati kao devojčica, ali ne i privlačiti neželjene poglede i biti akter perverznih fantazija.

Takođe pogrešno je mišljenje da lolita odeću mogu nositi samo mlade devojke ~ većina najboljih lolita su starije od dvadeset godina, jer je to doba kada se mogu same zarađivati za nimalo jeftinu lolita odeću.

Tvorac naziva ’Elegant Gothic Lolita’ i ’Elegant Gothic Aristocrat’ je jedna od najvećih ikona ovog trenda, Mana (Malice Mizer), ali se taj naziv ne odnosi na celokupan stil već pre svega na odeću njegovog sopstvenog lolita brenda ~ Moi-même-Moitié. Takođe, Mana nije tvorac lolita mode, u nju se uključio znatno kasnije.

Postoji više grana ove mode i pogrešno je obuhvatati je pod pojmom gothic lolita , jer je i on sam jedna od preko petnaest podvrsta.

Na lolitu utiču rokoko i dečija moda viktorijanskog perioda. Cilj je ostvariti elegantan, smeran i detinjast, lutkast izgled sa mračnim ili slatkim akcentima. Tipičnu odevnu kombinaciju čine pufnasta suknja do ili malo iznad kolena, jednobojna bluza s detaljima u vidu čipke i falti, dokolenice ili natkolenice, mary jane cipele i obavezan ukras za kosu, npr. mašna ili šeširić. Ispod suknje, prava lolita uvek nosi bloomers gaće i podsuknju, koje pored toga što suknji daju volumen neophodan za dobijanje karakteristične zvonaste siluete, takođe čuvaju i ’devojačku čednost’.

Najkorišćeniji motivi su srca, slatke životinjice, rozarije, svećnjaci, kapije, slatkiši, igračke, labudovi i ptice, muzičke note i floralni elementi. Koji će motiv i na kakvoj podlozi biti korišćen, zavisi od podkategorije.

Kao što je ranije rečeno, u okviru lolita stila postoji preko 15 podvrsta. Razlikuju se po dominaciji određenih boja i/ili motiva, prema vrsti detalja itd. Izbor stila, podrazumeva se, zavisi od ličnog afiniteta.

~Gothic Lolita~ (jap.~ Gosurori)

Najpoznatiji, nekada i najpopularniji stil, može se sresti u dosta anime/manga ostvarenja, kao i u video-igrama. Odlikuju ga crno-bela kombinacija (crna je dominantnija, ali prisutne su i tamno plave, ljubičaste i crveno-crne kombinacije), kao i upotreba gotik detalja (rozarije, lobanje, sanduci, šišmiši...). Oči su istaknute tamnom šminkom, a ten izrazito bled, ali ne i ’okrečeno’ beo. Ovu podvrstu prate izvesna doza ozbiljnosti, smirenosti, misterije, mraka. Najpoznatije marke gothic lolita odeće su Moi~meme~Moitie, h.NAOTO frill, Excentrique, Alice Auaa, ponekad i Metamorphose temps de fille i Baby, the Stars Shine Bright.

~Sweet Lolita~ (jap.~ Amarori)

Najdetinjastija od svih, ova podvrsta pridobija sve više fanova poslednjih godina. Stil najviše odgovara devojkama koje zaista žele da budu princeze iz bajki. Dominiraju pastelni tonovi ružičaste, plave, ljubičaste i boje mente ukomponovani sa belom ili nekada crvenom i motivi slatkiša, životinjica, karusela, igračaka i srca. Brendovi poput Angelic Pretty često koketiraju s kičem, dok Baby, the Stars Shine Bright i Metamorphose temps de fille nude znatno umerenije slatke kombinacije i neke od najlepših dezena celokupne lolita mode, u kojima se zaista može izgledati ~ i osećati ~ poput plemkinje iz Rokoko perioda. Detalji su u skladu sa odećom ~ slatki, dok je šminka umerena da bi se postigao što mlađi i neviniji izgled (mada to ne mora uvek da bude slučaj, što dokazuju modeli koje koristi Angelic Pretty, npr.).

~Classic Lolita~

Kao što ime govori, ovaj stil je klasičniji, odrasliji i dosta smireniji i elegantniji od ostalih. Na njega najveći uticaj vrši viktorijanska moda. Naglasak je više na eleganciji nego na slatkoći. Koriste se bež, oker, braon, bordo i pastelno plava i roze. Dezeni su mirniji, a motivi su najčešće floralni, a tu i tamo pojavi se pokoja životinjica. Česta je i upotreba karoa u bež-braon-crnoj kombinaciji. Od detalja tu su kameje, sitno cveće, mašnice i elegantni, jednobojni šeširi ili beretke. Najpoznatije firme koje proizvode klasičnu lolita odeću su Innocent World, Victorian Maiden, Mary Magdalene, Juliette et Justine.

~Punk Lolita~

Jedna od najzahtevnijih podkategorija, zahteva pre svega dosta znanja o stilu uopšte da bi se postigla savršena kombinacija azijskog panka i osnovne lolite. Pank lolita se javlja ili kao prilagođavanje pank mode loliti ili obrnuto. U prvom slučaju, zvonasta, široka suknja ostaje, ali skraćena i karirana, od veštačke kože, leopard ili tigrastog dezena, sa dodacima poput ziherica i sl. Prihvatljive su mrežaste i poderane čarape, kao i lanci i kaiševi s nitnama. U drugom slučaju, japanskom pank fazonu dodaju se neki lolita elementi ~ čipka, mašnice i izvesna ’čednost’, s obzirom na to da suknja ostaje razumne dužine i ne preuska. Boje su crna, crvena, bela, ljubičasta i teget. Beretke, kratke kravate, nitne, korseti, mini-cilindri i lanci su samo neki od detalja, a i obuća se znatno razlikuje od one u drugim stilovima, te srećemo čizme i cipele sa visokim platformama, sa puno kaiševa. Popularne su i rocking horse shoes, cipele sa specifičnom petom, originalno dizajnirane od strane Vivienne Westwood, opšteprihvaćene u lolita modi. Šminka je upadljiva, sa akcentom na očima. Brendovi: Putumayo, h.NAOTO frill, A+Lidel, (Black) Peace Now, a koristi se odeća i tipično j-punk brendova, kao što su Sex Pot Revenge, Sexy Dynamite London, Union Jack…

~Wa Lolita~

Wa lolita predstavlja veoma originalno i šarmantno spajanje tradicionalnog japanskog kostima (kimona, yukate) sa evropskim rokokoom. Nose se haljine sa preklopom, rukavima i okovratnikom kao kod kimona, doduše kratke i sa pufnastom suknjom. Tkanine su poput onih s japanskih nošnji, te srećemo cveće trešnje, hortenzije, orhideje, ždralove, ribe, predele. Preko haljine nosi se stilizovan obi (pojas), pozadi vezan u jednostavnu mašnu. Koristi se širok spektar boja. Detalji su isti kao kod drugih stilova, ali inspirisani Japanom. Šminka nije kao kod gejši, mada može biti nalik na nju, češće se sreće u manjim količinama. Nose se cipele i čizme sa velikim platformama, koje su često spreda zasečene. Retke su firme koje se bave isključivo wa lolita odećom, ali poneka haljina ili asesoar može se naći kod najpoznatijih. Neki od sajtova sa wa-lolita stvarima: http://www.ozzon-japan.com/, http://web.mac.com/takuya_angel/Site/Welcome.html, http://www.qutiefrash.com/ …

~Kodona~Ouji~

Inspirisan odećom dečaka s kraja devetnaestog veka, ovaj stil ima pristalica kako među devojkama tako i među momcima (doduše u mnogo manjem broju). Umesto suknje nose se pantalonice do ili malo ispod/iznad kolena, ukrašene ili prugaste dokolenice i košulje nešto duže i drugačijeg kroja nego kod ostalih lolita, a tu su i prsluci i sakoi. Obuća je ili sa platformom ili ravna, štikle se nose ako se želi postići ženstveniji izgled. Šminka je minimalna, kosa obično kraća. Od detalja, tu su polucilindri, džepni satovi, nakit je umeren. Cilj je postizanje dečačkog izgleda, te ovaj stil ne treba mešati sa aristocrat stilom o kome će reči biti kasnije. Poznati brendovi: Alice and the Pirates, h.NAOTO, Miho Matsuda, Black Peace Now, MAXICIMAM...

~Aristocrat~

Aristocrat je uglavnom smatran modom za sebe zbog nedostatka uobičajenih lolita elemenata: nema slatkih motiva, suknje su duge i uže, nose se pantalone i celokupni utisak je ozbiljniji nego kod lolite. Nose se suknje i pantalone visokog struka, korseti, dugi i kaputi nalik na frakove, ukrašene i elegantne košulje. Boje su odsutne, crna je dominantna, kombinuje se sa belom. Figura je izdužena kako zbog odeće tako i zbog obuće ~ obavezne su cipele/čizme sa jako visokim platformama, s pertlanjem ili kaiševima. Šminka je takođe ozbiljnija ~ oči su zatamnjene a boja karmina može da bude i svetlija. Aristokrate mogu biti i muškarci, a najpoznatiji je sigurno Mana, koji nosi isključivo odeću svog Moi Meme Moitie. Pored njih tu su i Atelier Boz, Atelier Pierrot, Black Peace Now, alice auaa....

~Ero Lolita~

Nešto slobodnija forma lolite, nije za svakodnevno nošenje. Odstupanja od osnovnog stila ogledaju se kroz umeren dekolte, nešto kraću suknju ili šorts, košulje i majice bez rukava, nošenje korseta umesto gornjeg dela odeće... Ero lolita ne treba da bude previše provokativna, ali predstavlja svojevrsnu igru fetiš i seksi elementima, dok zadržava čednost lolite. Ovde je dozvoljeno nositi mrežaste čarape, cipele sa otvorenim prstima/petom, kožu, kavez-suknje preko obične, bloomers gaće da se vide, halteri itd. Boje su crvena, crna, tamnoplava. Sa šminkom se ne preteruje, kosa je često podignuta u punđu, sa puštenim pramenovima, a nekada je i razbarušena, a mogu se videti i frizure iz ostalih stilova. Uvek se mora paziti na to da poigravanje erotskim elementima ne pređe granicu i ostane donekle čedno.

Ero lolita odeća se može naći u radnjama h.NAOTO, h.NAOTO frill, Marble, Mile Fleurs...

Ostali lolita stilovi

~ Country lolita ~ dominiraju seoski i prirodni motivi, voće, bilje, žito, čest je crveno-beli karo i generalno upotreba crvene i žute boje. Nose se mali slameni šeširići i torbice.

~ Sailor lolita ~ inspirisan japanskim školskim i mornarskim uniformama. Prugaste Plavo~bela kombinacija, morski motivi, prugice i mornarske kragne su glavne odlike.

~ Shiro i kuro lolita ~ od japanskog shiro (白)~ belo i kuro (黒) ~ crno. Shiro lolite su od glave do pete u belom ~ haljina, cipele, čarape, bluza, detalji. Kuro lolite su njihove suprotnosti, potpuno odevene u crno. Odeća im se ne razlikuje bitno od gothic lolita stila, jedino su boje, tj. nedostatak istih, upečatljivi.

~ Casual lolita ~ Opuštenija varijanta inače jako strogog stila. Umesto košulje se može nositi slatka majica, haljine i suknje mogu biti jednostavnije i bez većeg pufa, mašne za kosu nisu obavezne. Ovo sve ne znači da se mogu nositi patike, helanke i slično. Poznati brendovi: Emily Temple Cute, Milk, Jane Marple...

~ Guro lolita ~ reč ’guro’ potiče od japanskog izgovora engleske reči ’grotesque’, što je i najbolji način da se ova podvrsta opiše. Devojke nose odeću isprskanu ’krvlju’ (crvenom bojom ili posebnom lažnom krvlju), često je, ali ne i obavezno poigravanje sa medicinskim motivima. Teži se postizanju izgleda slomljene, mrtve lutke, lolite ubice, zombi lolite... Guro stil se, takođe, ne može nositi kao svakodnevni, već za posebne prilike.

~ Hime lolita ~ na japanskom ’hime’ znači princeza. Ove lolite su najpribližnije princezama iz slikovnica, i najviše elemenata uzimaju iz rokoko stila, ali su, za razliku od sweet lolita kojima su jako slične, elegantnije i otmenije. Zanimljivi detalji su tijare, male krunice i mini-žezla.

~ Pirate lolita ~ kao što ime kaže, lolita inspirisana odećom pirata. Česta je asimetrija kod odeće, koja se drugde retko sreće, kao i pantalone. Ovaj stil u mnogome podseća na pank lolitu, a mogu ga nositi i muškarci.

Pravila su tu da bi se kršila... ili možda ne

Pored originalnosti, korišćenja motiva iz prošlosti i neobične filozofije koja je prati, lolita modu karakterišu i smernice u vezi sa oblačenjem koja se moraju ~ ili ne moraju ~ poštovati. Takođe, tu je i ’lolita način života’ koji, naravno, nije obavezno primenjivati u praksi, ali dosta sledbenica širom sveta uživa bar u nekoj od tipično lolita aktivnosti: čaj u pet, pravljenje kolača, šivenje, sviranje nekog klasičnog instrumenta...

Ne zaboraviti, smernice nisu striktna pravila, već više tu da pomognu svakoj devojci koja tek počinje sa stilom da ne bi pravila početničke greške zbog kojih bi zaradila negativno mišljenje kako okoline, tako i iskusnijih lolita, i da bi mogla da usvoji osnovni, stereotipni lolita izgled. Kada ga savlada, navikne se na njega i stekne nešto iskustva, lolita može ići dalje i eksperimentisati sa stilovima, mešati ih i poigravati se s njima, ali bi bilo preporučljivo da se i dalje drži ovih smernica.

~ ne nositi odeću od sjajnih materijala, posebno od sintetičkih tkanina. Ove stvari aludiraju na kostim, što lolita nikako nije, a i deluju jeftino.Umerene količine satena, detalji, tračice i slično su u redu. Ključ je u umerenosti.

~ valjalo bi da čipka bude kvalitetna, najbolje pamučna. Sjajna i jeftina ne dolazi u obzir jer izgleda baš tako ~ jeftino, a i gruba je na dodir i neprijatna za nošenje. Sintetička čipka je dopuštena samo ako se sa njom ne preteruje i ako se slaže sa ostalim materijalom.

~ ne nositi haljinu sa naramenicama (jumperskirt, skraćeno JSK) bez košulje ili majice ispod, izuzev leti. Lolita ne sme otkrivati previše kože, a nošenje JSK na ovaj način je baš to;

~ ne nositi prekratku suknju/haljinu. Minimalna dužina je 10 centimetara iznad kolena i tu je kraj, osim ako u pitanju nije ero loli.

~ s druge strane, ne treba nositi ni predugu suknju, maksimalna dužina je oko sredine lista. Ovo ne važi sa aristocrat stil, gde se obično nose suknje duge do zemlje.

~ nositi podsuknju ispod suknje, kao i bloomers gaće.

~ potruditi se da svaka odevna kombinacija zadrži eleganciju.

~ uskladiti boje i dezene i ne preterivati sa njima. U okviru odevne kombinacije bi bilo najbolje da se nađu dve potpuno različite boje, a njihov broj može rasti i do 4-5 ako su u pitanju slične boje i ako se koriste umereno, na detaljima u dezenu itd. Generalno, paziti na ravnotežu elemenata, ne preterivati ni sa čim, barem dok se ne stekne izvesno iskustvo.

~ ne otkrivati previše kože. Duboki dekoltei su zabranjeni osim ako u pitanju nije ero lolita.

~ prilagoditi cipele stilu. Robusne punk čizme sa platformom nikako ne idu na sweet lolitu.

~ obratiti pažnju na frizuru i šminku, makar malo. I kod obične odeće nije lepo videti kontrast između dobre odevne kombinacije i neurednog lica i prljave kose.

~ ne mazati lice u belo i koristiti crne i tamne karmine. Retko kome dobro stoji i retko ko to može dobro uklopiti uz odeću kao Mana. Čak i u mračnijim stilovima, kao što su gothic lolita ili aristocrat, cilj se imati sveže lice. Prilagoditi šminku stilu koji se nosi i garderobi.

~ ne nositi rance, helanke, grejače za noge ili patike. Ne, ni starke. Lolita je ipak prilično elegantan stil i odeća je formalnija, tako da su dopustive samo prikladne cipele, sandale ili čizme.

~ ne nositi krila, mačije uši i slično, osim ako u pitanju nije maskenbal ili Halloween. U suprotnom, odevna kombinacija može delovati kao kostim, što lolita nikako nije.

~ bilo bi dobro ponašati se u skladu sa bontonom i biti pristojan. Neobična odeća već privlači dovoljno pažnje. U slučaju, recimo, da neko na ulici krene da zapitkuje lolitu o tome šta nosi, preporučljivo je da odgovori pristojno i mirno. Ako dođe do provokacija, najbolje je na njih ne odgovarati i ne uznemiravati se iz prostog razloga što odgovor obično izaziva još više napada, nosili vi lolitu ili ne. Sve ovo, naravno, ne znači da treba glumiti nešto što osoba nije zbog lolita stila.

Italolita (ita) je nezvanična kategorija u koju spadaju sve devojke koje su u nečemu pogrešile. Naziv je kombinacija reči ’lolita’ sa japanskom reči ’itai’ (boleti) ~ dakle, lolita koju je bolno gledati. Prekratke suknje, loša čipka i previše iste, neprikladni dekoltei, podvezice, najlon čarape, mačije uši, maid kostimi, neuredna kosa, šljašteća i obuća sa previsokim, tankim štiklama, nedostatak podsuknje, nekvalitetna i uglavnom crno-bela odeća kojom se pokušava oponašanje gothic lolita stila... kada se sve ovo upari sa nepoštovanjem pravila kao što je ’ne nositi previše sjajnih materijalai ’ne krečiti lice belim puderom, niste Mana’, dobija se slika prosečne italolite. Dosta devojaka je počelo sa modom upravo kao ita, ali su pre ili kasnije dovoljno naučile o stilu i napredovale. Čak i neke od najpoznatijih lolita su nekada primale gomile negativnih komentara za svoje kombinacije. Nije sramota biti italolita, dok god postoji želja da se nauči nešto više o modi i poštuju osnovna pravila.

S druge strane, sramota je istrajavati u pogrešnim stavovima, nositi odeću koja nije lolita a promovisati je kao takvu. (Ne, tilena suknjica, čarape na crno-bele pruge i satenski korsetić nisu lolita!) Još gore je kada jedna ita počne da nalazi (uglavnom nepostojeće) greške u odevanju iskusnije devojke, ili da je kritikuje i prebacuje joj da to što nosi nije lolita. U poslednje vreme, italolite imaju sve manje opravdanja za svoj način odevanja, budući da živimo u vremenu Google-a, gde se slike lepih i primerenih odevnih kombinacija mogu naći na sajtovima samih brendova, da ne pominjemo brojne lolita zajednice na internetu gde se mogu postavljati pitanja i potražiti saveti.

Negativni aspekti lolita stila

Iako na prvi pogled lolite deluju umiljato i slatko, u realnosti je, nažalost, drugačije.

Opšta zavist i ljubomora su najčešća pojava. Da li zbog lepog, lutkastog lica i figure, ili zbog haljine koju su baš one želele da uzmu ali nisu imale dovoljno novca u tom trenutku, ili kaputa koji im je ispred nosa uzet na aukciji, devojke, nekad čak i javno zavide jedne drugima. Pod tim se misli na ozbiljnu zavist i ljubomoru, a ne na komentare poput ’Blago tebi’.

Takođe, tu je i svojevrsni elitizam koji se uglavnom temelji na količini brendirane odeće koju lolita poseduje, ili lepote i lepe figure. Čak se može reći da lolita stil u ovom aspektu u mnogome podseća na ženski koledž ~ prisutne su i drame i svađe između lolita, formiranje grupa, frustracije i malodušnost početnica kad im se čini da neće nikada uspeti da izgrade svoj stil itd. Naravno, to nije karakteristika samo ove mode, već generalno mode uopšte.

Najpoznatiji brendovi

Baby, the Stars Shine Bright ~ jedan od vodećih i najpoznatijih brendova. Osnovali su ga 1989. Isobe Akinori i njegova žena Fuyumi. Jedini lolita brend koji ima radnje van Japana: u Parizu i San Francisku. Proslavljen u filmu Kamikaze Girls, kao omiljeni brend protagonistkinje, lolite Momoko. U okviru BTSSBa koji, uz povremene izlete u gothic, proizvodi uglavnom sweet odeću je i firma ćerka ~ Alice and the Pirates, specijalizovana za pirate stilove, tj. pirate lolitu, aristocrat i kodonu. (www.babyssb.co.jp)

Metamorphose Temps de Fille ~ osnovala ga je 1994. godine glavna dizajnerka i ilustratorka Kuniko Kato. Bave se podjednako svim stilovima. Poznati su po eksperimentisanju s novim materijalima i krojevima. (www.metamorphose.gr.jp)

Angelic Pretty ~ večiti rival BTSSBa, Angelic Pretty je danas najuticajniji proizvođač sweet lolita garderobe. Prave i gothic i classic modele, ali je njihov zaštitni znak sweet stil. Njihove haljine su prepoznatljive po pastelnim, a nekada i vrištećim tonovima ružičaste, bebi plave, crvene, mente. Glavne dizajnerke i ikone sweet lolita stila su Maki i Asuka, a za njih je radila i poznata lolita ilustratorka, Imai Kira. (www.angelicpretty.com)

Moi~Meme~Moitie~ Brend je 1999. godine pokrenuo nekadašnji gitarista Malice Mizer, Mana. Firma kreira gotovo isključivo gothic lolita odeću, koju Mana i sam nosi i redovno pozira za najpoznatiji lolita časopis ~ Gothic&Lolita Bible. Elegant gothic lolita i elegant gothic aristocrat su odrednice koje se koriste isključivo za njihovu odeću. Njihov zaštitni znak je plavo-crna kombinacija. (www.rakuten.co.jp/moi-meme-moitie)

Ostali poznati brendovi:

Innocent world (www.innocent-w.jp)

Victorian maiden (www.victorianmaiden.com)

Mary Magdalene (www.marymagdalene.jp)

Juliette et Justine (www.juliette-et-justine.com)

Maxicimam (www.maxicimam.com/index.html)

Atelier Boz (www.boz.ne.jp)

Peace Now (www.peacenow.net)

MILK (www.milk-web.net)

Neki korisni linkovi

www.lolitafashion.org

http://community.livejournal.com/egl ~ najveća online lolita zajednica na svetu

http://miyuloli.blog.hr/ ~ blog poznate lolite s balkanskog područja, korišćen kao referenca.

http://maruione.jp/images/special/lolitalesson/01/en.html ~ odličan vodič za početnice, autorka je japanska lolita.

http://community.livejournal.com/daily_lolita ~ svakodnevne odevne kombinacije lolita širom sveta

http://www.livejournal.com/tools/memories.bml?user=egl ~ odličan skup tutoriala, objašnjenja i odgovora na često postavljana pitanja.

NAPOMENA: Tekst je napisala Twamp.

Chains of Lust

2010-01-17T15:11:00.005+01:00

Moglo bi se reći da je ovo još jedan u nizu hentai opisa, ali to uopšte nije normalan hentai. Gledajući razne bolesne serije koje se vrte po našim televizijama, uvek sam se pitao kakvi bolesni umovi mogu da smisle neke stvari. Neki kažu da je u pitanju umetničko izražavanje scenariste, odnosno maštovitost ljudskog mozga. Komentar koji mogu da dam na ovakve konstatacije je: bolest je bolest, samo zavisi u kom pakovanju dolazi.

Ona je u nesvesti i dolazi polako sebi. Otvarajući oči uviđa da se nalazi u kombiju zajedno sa dvojicom momaka od kojih jedan drži kameru i snima je. Šta joj se dogodilo, zašto je ona tu, ko su oni... saznaće na dosta neprijatan način. Ovaj kratki tekstualni uvod polako nas uvodi u jedno od bolesnijih ostvarenja japanske animirane umetnosti.

Priča prati dva prijatelja koja drže eroteku i hoće da svojim mušterijama ponude pravi doživljaj porno filmova koji se zasnivaju na silovanju. Njihova metoda je zanimljiva i svodi se na to da pronađu devojku koja dobro izgleda, a koju zatim otmu i siluju pod budnim okom kamere. Možda bi ovo moglo nekako i da prođe da se sve završava na silovanju, ali posle toga se uvode elementi zatočeništva, kao i opštenja u relaciji majka, ćerka, tetka... lepo sam vam rekao: bolest.

Prikazivanje karaktera likova dosta je siromašno, mada u nekim delovima nemate takav utisak. Neke stvari čovek prosto ne zna kako da tumači i kako bi nacrtani lik trebalo da reaguje u datom trenutku.

Crtež u ovom ostvarenju je uglavnom prosečan, a negde čak i ispod proseka, a favorizuju se velike grudi. Muzička podloga se javlja samo u funkciji pojačavanja horor atmosfere, pa teško da predstavlja bitan momenat.

Video sam razna ostvarenja iz ove branše, ali za ovo nisam imao želudac zbog raznih cena silovanja, mučenja, zatočavanja i incesta. Iako se sastoji samo od dve epizode i one su previše, a preporuka autora ovoga teksta je da ovo ostvarenje zaobiđete u širokom luku, osim, ako niste jednim delom psiho.

Survive Style 5+

2010-01-12T00:31:00.037+01:00

Režija: Gen Sekiguči
Scenario: Taku Tada
Žanr: Komedija, krimi, akcija, triler, fantastika, ljubavni
Glavne uloge: Tadanobu Asano, Reka Hašimoto, Kjoko Koizumi, Itoku Kišibe, Vini Džons
Trajanje: 120 minuta

Survive Style 5+ predstavlja po mnogo čemu neobičan i zanimljiv film. Pored toga što je u pitanju debi u kategoriji dugometražnog bioskopskog filma reditelja Gena Sekučija i Taku Tade, koji su se prethodno bavili režijom spotova i reklama, Survive Style 5+ odlikuje i nesvakidašnja glumačka postava, kao i u prvi mah obashrabrujuća kombinacija žanrova. Sem Tadanobu Asanoa, jednog od najpoznatijih japanskih glumaca mlađe generacije, jednu od glavnih uloga u filmu tumači niko drugi do Vini Džons, glavom, bradom i psovkama.

Radnja filma prezentovana nam je kroz sada već ne tako redak šablon: pet prvobitno nepovezanih narativnih tokova koji se vremenom spajaju u jedan. Prva priča prati Amana (Tadanobu Asano), čoveka koji u šumi sahranjuje svoju ženu (Reka Hašimoto) neposredno pošto ju je ubio desetinama udaraca lopatom u glavu. Zamislite njegov šok kada je po povratku iz šume zatiče kako ga čeka za kuhinjskim stolom, živa, zdrava i čitava. Druga se fokusira na Joko (Kjoko Koizumi), ženu zaposlenu u firmi za izradu reklamnih filmova; njen nerazdvojni pratilac je diktafon, u koji snima svoje šašave ideje za buduće reklame. Njen ljubavnik Aojama (Hiroshi Abe) popularni je hipnotizer i nimalo ne ceni njene radove. U trećoj priči vidimo dogodovštine tročlane ekipe provalnika u kojoj jedan od članova gaji romantična osećanja prema svom drugu u zločinu. Četvrti po redu je nadrndani Britanac (Vini Džons) preke naravi, koji ljudima sa kojima dolazi u kontakt postavlja egzistencijalna pitanja. Uvek je u pratnji prevodioca. Poslednji delić ove slagalice je Kobajaši Tacuja (Itoku Kišibe), tipičan radni Japanac koji na poklon od firme dobija karte za nastup ranije pomenutog hipnotizera Aojame, na koji odlazi sa svojom porodicom. Odatle sve kreće nizbrdo.

Kako radnja napreduje, stvari postaju komplikovanije, a međusobna povezanost samih priča i likova biva očiglednija. Događaji, iako sami po sebi prkose logici, na kraju vode do jednog prilično zaokruženog, skladnog i, usuđujem se reći, logičnog završetka.

Celokupno gledajući, Survive Style 5+ sam po sebi po mnogo čemu podseća na svojevrsnu kombinaciju Tarantinovih Petparačkih priča i Gilijamovog Brazila ili Paranoje u Las Vegasu. Ono što je verovatno jedna od prvih stvari koja gledaocima zapadne za oko je sam izgled filma. Svaka scena pažljivo je i precizno dizajnirana i predstavlja pravi kaleidoskop boja u savršenom skladu, koji će vas verovatno dovesti do čulnog preopterećenja. Muzika je u većini slučajeva nenametljiva i odlično uklopljena u dešavanja na platnu, savršeno doprinoseći samoj atmosferi.

Napraviti film poput Survive Style 5+, koji je sam po sebi prilično slojevit i zahtevne izvedbe poduhvat je i za iskusne režisere, a nekmoli za debitante u dugometražnom formatu i samo zbog toga, ako ni zbog čega drugog, vredi skinuti kapu scenaristi i reditelju i s nestrpljenjem čekati njihove dalje radove.

Božić u Japanu

2010-01-11T21:39:00.005+01:00

Božić je u Japanu malo drugačiji nego na našim prostorima. Budući da su primarne religije Budizam i Shinto, Božić je više komercijalni događaj. Božić je bio predstavljen Japanu dolaskom prvih Europljana u 16. Stoljeću. Božić nije nacionalni blagdan, ali sve je više Japanaca preuzelo tradiciju kao što je dekoriranje domova, darivanje prijatelja i slavljenje uz posebna jela.

Zajedničko s našim Božićem su dakako pokloni. U obiteljima, roditelji daruju svoju djecu, ali djeca ne daju roditelje. Razlog tomu je što jedino Djed Mraz donosi poklone, stoga, kada djete prestane vjerovati u Djeda Mraza, pokloni mu se više ne daju. Anketa koju je www.japan-guide.com sproveo među mladim Japancima, pokazala je da većina (od 54% odazvanika) Božić smatra nečim posebnim, što je osobito izraženo među ženama i teenageerima.

Ipak, Božić je najizraženiji u velikim trgovinama gdje se mogu pronaći božićna drvca, djed mrazovi i sezonske dekoracije. Neka su mjesta okićena i prigodnom božićnom rasvjetom. Tradicionalna japnaska božićna hrana je božićni kolač koji se obično radi od biskvita, jagoda i šlaga. U anketi je 73% odazvanika reklo da slavi Božić uz božoćni kolač. Za same žene je vrlo važno s kime će provesti Badnjak. Također je važno gdje će ga provesti i koji će poklon dobiti. Cijeli događaj mora biti vrlo poseban, veličanstven i romantičan.

Božić se nekada sarkastično uspoređuje sa ženinim godinama. Slastičarne u Japanu uvijek nastoje prodati božićne kolače prije Božića. Svi se kolači koji ostaju nakon Božića smatraju iznimno starima. Tako su se i žene starije od 25 godina nazivale 'ne prodanim božićnim kolačem'. Ipak, to je bila pomalo ružna šala. No danas, kako se podigao prosjek godina za udaju, ta je šala postala prošlost.

NAPOMENA: Teks je napisala .Suna.

Giant Robo: Dan kada je Zemlja stala

2009-12-22T22:44:00.016+01:00

OVA, 1992-1998, 7 epizoda

Razmišljajući o temi pogodnoj za ovaj praznički, božićno-novogodišnji opis, mnoge stvari su mi padale na pamet. Animei koje niko nije gledao, iz razloga što su ili previše stari i opskurni ili novi i bez adekvatnog prevoda. Međutim, moje iznaneđenje je bilo zastrašujuće kada sam shvatio da ne znam nikoga sa prostora bivše Jugoslavije ko je gledao možda najspektakularniji anime svih vremena.

Mitsuteru Yokoyama je bio jedan od najznačajnijih i najvoljenijih manga-autora 60-tih i 70-tih godina prošlog veka, čovek koji je započeo mnoge žanrove. Recimo, Mahoutsukai Sarii (Veštica Sali) je bila prva šođo manga, a kasnije i anime, o devojčici koja ima magične sposobnosti i pretvara se u vešticu. Yokoyama je uglavnom radio naučno-fantastične priče za decu, obrade klasika kineske književnosti kao što su Suikoden i Sangokushi i jedan je od najprominentnijih autora superherojskih mangi. Ostaje činjenica da van Dalekog istoka nikad nije dobio pažnju koju zaslužuje.

Giant Robo je naziv jedne njegove mange, ali Giant Robo iz našeg naslova ima malo drugačiju zaleđinu. Yasuhiro Imagawa, režiser serije, veliki je Yokoyamin fan (uostalom, kao i Hirohiko Araki, o čemu sam pisao prošli put). On je napravio Giant Roboa kao omaž liku i delima Yokoyame, ubacujući karaktere iz mnogih njegovih dela, kao što su Tetsujin 28-go i Babel II sei, tako da anime predstavlja kondenzaciju čitavog Yokoyaminog opusa.

Anime, koji nosi podnaslov Chikyuu ga seishi suru hi (Dan kada je Zemlja stala), rađen je kao samo-za-video (OVA) serija u 7 epizoda i pravljen je tokom 8 godina, od 1991-98, sa prilično velikim budžetom. Niti jedan jen nije bio bačen uzalud. Animacija je odlična, pogotovo za ono vreme, likovi su svi odlično dizajnirani i imaju istovremeno i retro i vanvremenski šarm, isto kao i mašine i objekti. Muzička podloga je jedna od najgrandioznijih i najambicioznijih koju ćete čuti, ne samo u animeima, nego u filmovima uopšte - u pitanju su Masamichi Amano i Varšavski simfonijski orkestar, i ovde stvarno prevazilaze sebe. Priča je komplikovana, i ovako ispričana, u 7 epizoda, izgleda donekle zbrzana, ali to nije zbog slabe veštine režisera, već zbog njegove želje da ubaci sve što se ubaciti može. Tako da su mnogi likovi uvedeni (i odvedeni) na brzinu, i gledaoci bi voleli da znaju više o njima. Drama je prepletena sa akcijom, i nema odmora od početka do kraja.

Svet bliske budućnosti. Ljudi su otkrili novi izvor energije, Šizumin pogon (Shizuma Drive). Dve moćne organizacije se bore oko sudbine Zemlje: Eksperti pravde i Velika vatra. Protagonista je dečak Daisaku Kusama koji može da upravlja najmoćnijim robotom na svetu, ostatkom jedne umrle i prevaziđene tehnologije i nalazi se na strani Eksperata. Ali, Dobro i Zlo su nerealne apstrakcije i stvarnost nije tako prosta, što će mladi Daisaku postepeno otkriti. Ako vam se ovo čini kao poznat, dosta puta viđen obrt u animeima, to je u redu, ali ne može se zameriti neoriginalnost jednom od originala. U svakom slučaju, Giant Robo podiže akciju, patos i nivo adrenalina na kvadrat u odnosu na većinu takvih animea.

Da ne bude zabune, ovo nije bila moja "preporuka". Ovo je jedno od najvećih anime dostignuća ikada i jedini razlog da ga neko ne gleda može biti odbojnost prema samom žanru (akcija, roboti, superheroji). Ovo je borba Titana i bogova sa Olimpa ispričana za moderno vreme, napravljena tako da svako može da uživa, od najmlađih do najzahtevnijih, ako je željan grandiozne, epske akcije. Bolje od ovog nećete naći.

Kad Padne Noć (Haruki Murakami)

2009-12-18T18:18:00.006+01:00

Haruki Murakami je pisac širokog spektra reči i opširnih opisa; no nemojte da Vam to oduzme volju za čitanjem njegovih dela. Kao majstor pisane reči, Murakami u svojim delima uvek vuče egzistencijalne teze, koje bude različite navale osećanja i misli kod čitaoca njegove proze. Romane mu karakteriše čisti realizam, kako u odnosima između likova, tako i u opisima i psihologiji današnjeg sveta. “Kad padne noć” je upravo takvo delo.

Radnja ovog romana se odvija u Tokiju, i obuhvata par likova čije se sudbine prepliću jedna s drugom. Način izražavanja, to jest, obraćanja čitaocu kroz delo, je nešto posebno i sa moje strane retko kad viđeno: kao da priča počinje filmskim scenarijom, a ne normalnim uvodom, kako i priliči. Kako i sam naslov romana govori, fabula romana se dešava po noći; Murakami je majstor realizma (mada u pojedinim delima prepliće i fantastične elemente) i to ovde dosta dolazi do izražaja. “Kad padne noć” je surova i mračna priča, čiji likovi se bore sa sopstvenim demonima i pokušavaju da ih prevaziđu. Mari ne spava jer joj se sestra Eri ne budi iz mučnog i vanvremenskog sna, koji traje mesecima. Oko nje se okupljaju propratni likovi u knjizi – prvo talentovani trombonista, koji će uskoro prestati da svira; potom, tu je vlasnica ‘ljubavnog hotela’ čija je mušterija izudarala jednu od prostitutki. Mari nije glavni lik ovoga dela, nego igla kojom Murakami šije radnju; ono što ona zaista želi je da je puste na miru da čita, ali Tokijska noć ima druge namere, kako za nju, tako i za one koji se oko nje okupljaju.

Kratka poglavlja ovoga romana se sastoje od realistične priče o Mari i poetičnih poglavlja čiji je glavni protogonist njena uspavana sestra Eri, koja kao da čeka na princa da je probudi iz dugoga sna bez snova. Poglavlja u kojima se pojavljuje Eri su pomalo čudna i tripozovna – njen svet snova, u koji zalazimo nakon Marinih poglavlja jeste nešto što nas zbunjuje, što daje krimi ‘touch’ glavnoj fabuli romana. Da li ste gledali Zonu Sumraka? Njena poglavlja liče na to.

Murakami, kao majstor opisa nam, koliko god to čudno zvučalo, daje i socijalni status Tokija po noći. Da, tu su noćna dešavanja koja gamižu ulicama, gde se, za divno čudo, čuvena produktivnost Japanaca stavlja u drugi plan. Ako je produktivnost ono što krasi Japance danju, onda su perverzija, ubistva, noćna lutanja i prostituisanje ono što karakteriše jedan od najmnogoljudnijih gradova na svetu po noći. Samo zbog toga, aura osobe koja se čini kao junak priče, blješti kao sunce za sva noćna stvorenja koja nemaju šta da rade tu, po noći, koja su na neki način i sama izgubljena, bežeći od ko zna čega i ko zna gde. Murakami je, moram priznati, majstor razrade psiholoških scena – toliko približava tmurnu današnjicu čoveka i kao kroz maglu nam prikazuje neumitnu budućnost koja nije tako sjajna.

“Kad padne noć,” kao i u većini Murakamijevih dela, se ne završava onako kako smo očekivali; nema ‘happy enda’, nema princa na belom konju; stvarnost je surova i naši junaci moraju pronaći načina da se izbore sa njom, jer danas samo najjači opstaju. Homo homini lupus est.

Rurouni Kenshin: Tsuiokuhen

2009-11-24T02:30:00.006+01:00

Godina snimanja: 1999.

Broj epizoda: 4.

Šonen... bah, ne volim šonen i svu predvidljivost koju on predstavlja. Rurouni Kenšin nije izuzetak. Njegova OVA, u drugu ruku, je sasvim druga priča. Duh priče, likovi... sasvim drugi žanr, kao da nisu povezani sa originalnom serijom.

Smeštena 11 godina pre početka originalne televizijske serije, nalazi se u vreme Meiđi revolucije. Prikazuje mladog Kenšina kako biva spašen od strane njegovog budućeg mentora Seiđurua. Skače preko treninga do njegove odluke da prekine ga ne bi li iskoristio svoje veštine da pomogne svetu. Pridružuje se pobunjenicima i radi jedino šta zna – koristi mač u službi Išin Šišija, u ulozi atentatora.

Kenšin je momak koji svoje pravedno i meko srce očvršćuje kako bi učinio ono šta veruje da je ispravno, vodeći se da cilj opravdava sredstva. Ostali likovi nisu podeljeni na uobičajene “dobre” i “loše” momke. Obe strane, i šogunatovi i pobunjenički pripadnici imaju izmešane likove koji su dopadljivi i one koji se mogu prezirati.

Crtež je unapređen u poređenju sa televizijskom serijom, a animacija je glatka. Glasove daju originalni seiđui, a propratna muzika je odgovarajuća. Sve u svemu, daje prijatno iskustvo, ali ništa što se da istaći.

Ovo je kratka OVA za koju i zagriženi ljubitelji originalne serije tvrde da je bolja. Objašnjava neke stvari propuštene u seriji, ali nije neophodno gledati je da biste uživali u ovom kratkom naslovu. Nezaobilazno ljubiteljima samuraja, a preporučljivo i drugima.

NAPOMENA: Tekst je napisao Hedge.

Bizane Avanture JoJo-a ( JoJo no Kimyou na Bouken)

2009-11-19T13:17:00.005+01:00

Ko je od vas igrao neku od Atlusovih video-igara iz serijala Persona? Ili, eventualno, neku iz bratskih: Shin Megami Tensei (Prava reinkarnacija boginje), Devil Summoner, Digital Devil Story, Maken X? Ko jeste, prva asocijacija će mu biti vezanost za razne mitologije i okultne tradicije širom sveta i bizaran dizajn likova. Reč „bizaran“ im ne čini pravdu – oni su trijumf potpuno poremećene imaginacije. Ništa slično nećete videti nigde drugde. Osim, naravno, u mangi iz naslova ovog teksta.

Dugo sam mislio da su tvorevine Kazume Kanekoa (kreativne sile iza ovih video-igara) njegove sopstvene, dok nisam iste te ideje video u JoJo-evim avanturama, npr. nacistički vojnici iz Makena X kojima se mitraljeske cevi protežu iz stomaka imaju svoje prethodnike tamo.

Ah, izvinjavam se. Neučtivo od mene. Nisam predstavio našeg gosta. Ovde ću kratko predstaviti nešto što zaslužuje pažnju svakog fana mangi. Kažem „kratko“, jer materijala ima da se o ovom fenomenu napiše serija knjiga. Ako je neko nešto od toga i čitao/gledao, nadam se da ću ubaciti bar par informacija za koje nije znao.

Bizarne avanture JoJo-a (japanski: JoJo no Kimyou na Bouken) su bizarna manga. Prvo manga, a onda i sve ostalo, čitav medijski miks, kako to zovu u Japanu. Autor je Hirohiko Araki, čovek večno mladog izgleda nalik na neke od svojih likova. JoJo-ove avanture su započete 1987. u Šonen Jumpu i trajale su sve do 2004. Sakupljene su u 80 tomova, čineći priču jednom od najdužih u istoriji mangi. Što Arakiju nije bilo dovoljno, pa je pokrenuo Steel Ball Run, neku vrstu prologa u časopisu Ultra Jump.

Prvo reč-dve o prevodu naslova. Sama priča je podeljena u nekoliko delova koji se odvijaju na različitim lokacijama u različitim epohama sa (uglavnom) različitim likovima. Stoga „avanture“ (u množini). Ono što povezuje sve protagoniste je nadimak JoJo, koji se može čitati Džodžo ili Đođo, zavisno od slučaja. Svako od njih ima po jedno „jo“ i u imenu i u prezimenu: Jonathan Joestar, Joseph Joestar, Jotaro Kujo, Giorno Giovanna, Jolyn Kujo. Svi oni su vezani više ili manje za porodicu Joestar i njen vekovni sukob sa vampirom Dio Brandom.

Struktura sage je sledeća:

1.deo: Phantom Blood, Britanija 1880-tih, knjige 1-5;
2. deo: Borbeni trend, Njujork 1930-tih, knjige 5-12;
3. deo: Stardust Crusaders, Egipat i Azija 1980-tih, knjige 12-28;
4. deo: Dijamanti su nesalomivi, Japan 1990-tih, knjige 29-47;
5. deo: Zlatni vetar (Vento aureo), Italija početkom 21. veka, 47-63;
6. deo: Kameni okean, Florida 2011, knjige 1-17 (ili 64-80);
7. deo: Steel Ball Run, Divlji zapad, 19. vek, do sada 18 tomova, izlazi još uvek.
(naslovi koje sam ostavio na engleskom su takvi i u originalu)

To daje ukupno gotovo 100 tomova. Logično je da se sama serija dosta promenila tokom vremena, kako crtački tako i žanrovski. Prvi deo je horor avantura, drugi je više borilačka manga, s trećim delom se pretvara u ono po čemu je danas najpoznatija: jedna od najvećih superherojskih saga ikada. Vizuelno, likovi u prvom delu dosta podsećaju na radove Tetsuoa Hare (Hokuto no Ken, tj. Fist of the North Star), mačo likovi prenaglašene muskalature. Araki se sve više udaljavao od ovog stila ka specifičnom, glamuroznom, metroseksualnom imidžu svojih likova.

Jedna od njegovih jačih strana je izuzetan osećaj za detalj u dizajniranju predmeta i odeće. Bilo šta da vidite, čak i u ranim radovima, npr. astečku kamenu masku ili nož Džeka Trboseka, sve odiše originalnošću. Zvučni efekti su takođe posebna priča; neko ih je jednom opisao više kao saundtrek za mangu nego klasične „efekte“.

Treći deo sage uvodi pojam „stenda“ (eng. stand): polu-fizičke personifikacije moći koja „stoji uz vas“ i bori se u vaše ime. Ova ideja je bila jedna od najuticajnijih u istoriji šonen mangi, i većina ovakvih mangi/animea koje su danas poznate kod nas duguje svoj imaginaciju Arakiju. Postoje stotine i stotine japanskih sajtova posvećenih JoJo-u. Kouhei Kadono i Otsu Ichi su veliki fanovi (o Kadonou sam već pisao, videti članak o Boogiepopu). Kazuma Kaneko ne bi bio ono što jeste bez Arakija. Cene ga i kao ilustratora i radio je naslovne ilustracije za knjige, časopise i CD-ove. Ima i kompaniju koja se zove Lucky Land Communications. Po JoJo-u je snimljena jedna OVA serija sredinom 90-tih, jedan animirani film u skorije vreme, a Otsu Ichi je napisao roman. Količina robe sa temama iz JoJo-a je zastrašujuća: akcione figurice, karte, odeća, maske, rekviziti...
Zašto JoJo nije popularniji na Zapadu? Sigurno postoji osnova da bude, uprkos bizarnosti, ogromnoj količini nasilja i čudnoj, izmešanoj seksualnosti. Jedan od mogućih odgovora je dužina serije. Drugi je Arakijeva ljubav prema zapadnjačkoj rok muzici, koja se manifestuje u brojnim imenima i referencama, tako da postoji problem u vezi prava oko intelektualne svojine. Neki stendovi iz kasnijih delova nose imena popularnih muzičkih grupa, kao što su Aero Smith ili Talking Head. Treći odgovor bi bio nedostatak TV animacije, koja je bila ključna u prihvatanju drugih serijala iz Šonen Jumpa.

Primetićete da nisam rekao mnogo toga konkretnog o radnji. Ako se neko zainteresovao posle ovog teksta, moći će da nađe skenlacije odabranih delova na raznim manga-sajtovima. Postoji i zvaničan Vizov prevod na engleski, koji počinje od 3. dela i u kome su neke scene izmenjene radi korektnosti prema životinjama kao i neka imena radi izbegavanja kopirajt problema.
P.S. U jednom obimnom intervjuu za japanski sajt Manga Tengoku (Manten), na pitanje koju mangu bi izabrao da ponese na pusto ostrvo, Araki je, posle nešto oklevanja, odgovorio da je to 4. tom Vavilona 2 (Babiru 2sei) od Mitsuterua Yokoyame.

NAPOMENA: Tekst je napisao Ridiculus.

Cowboy Bebop

2009-11-14T23:20:00.004+01:00

Godina snimanja: 1998-1999.

Broj epizoda: 26

Na mene je, izgleda, spalo ovo teško breme opisivanja anime ostvarenja koje je pokupilo silne pohvale diljem, to jest, širom sveta – Cowboy Bebop. Pa, u startu ću Vam ovo reći – od mene, pomenuti anime neće dobiti tolike pohvale. Ne, ne, ne i opet ne. Anime jeste dobar, ali da bi ušao u mojih top 10 (da ne pominjem top 5) mora da ima standardnu i dobro definisanu priču, epizode koje se ne preskaču i koje nisu smor, a ovaj anime, dragi moji čitaoci to uopšte nema.

Anime se vrti oko lovaca na ucene, Spike Spiegela i Jet Blacka, i njihovim doživljajima tokom potrage za raznim kriminalcima, koje je teško uloviti, jer kako i sami znate, Galaksija je jedna beskonačna tvorevina, gde se pomenuti mogu lako sakriti. I Spike i Black teže da pobegnu od svoje prošlosti, no, ona ih proganja i uvek im je za petama, bilo da je to putem nekih sećanja koja se znaju javiti u najnepogodnijim trenucima, bilo da je to u vidu nekih opasnosti i starih/novih neprijatelja. No, nije sve tako crno – tokom svojih putešestvija, susreću i Faye Valentine, pomalo beskrupuloznu devojku koja im pomaže (mada ne njihovom voljom) u potrazi i lovu na razne kriminalce. Nakon nekog vremena pridružuje im se i Ed, tinejdžer-haker, kao i pas po imenu Ein. Da li će naše likove sudbina i mračna prošlost sustići, ili će ih obići kao ponekad što tornado obiđe regione koje bi trebao srušiti, saznaćete ako pogledate ovaj anime do kraja.

Uh. Kako da opišem ovaj serijal? Kako, kako, kako? Prva stvar koju trebate da zapamtite, jeste to da se Anime Jedinica sastoji od ljudi koji pišu subjketivno/objektivne opise anime serijala. Okej. Dakle, krećemo. Ono što najviše nerviralo kod pomenutog serijala jeste priča. Koliko su mi samo ljudi nahvalili Cowboy Bebopa! A must see anime, tako su ga opisivali! Ponukan njihovim dobrim utiscima, skinuo sam anime i krenuo gledati. Priča jeste dobra, anime jeste dobar, animacija jestre dobra, ali nije izvanredna i ne zaslužuje tolike pohvale! Prva mana ovog serijala jeste nekonzistentna priča; svakih pet minuta imamo uvid i flešbek u prošlost jednog od likova, a pomenuti flešbekovi, koliko god znaju da oplemenjuju priču, toliko znaju i da je koče i smaraju gledaoca. U redu, ruku na srce, priča jeste okej, i dosta je dobra, ali u ovom animeu sam iz dosade preskakao par epizoda. Outlaw Star, anime koji je i dosta stariji i bolji, i koji liči na ovo ostvarenje, po meni je za klasu iznad Cowboy Bebopa. I onda mi ljudi na raznim forumima daju 9/10 za priču u Bebopu! Ha!

Ono što krasi Bebopa jesu likovi. Najpozitivnija stvar u ovom serijalu i zbog čega mi je i bio malo iznad proseka jesu upravo oni – Faye, Spike, Ed...malo po malo imamo flešbekove, koji, kao što pomenuh, iako koče generalnu fabulu dosta oplemenjuju i karakterišu same crte ličnosti pomenutih likova. Anime je uglavnom orentisan na neke konflikte unutar likova i eventualno između jednog ili dva lika. Nema tu neke generalne fabule koja nije linearna i nepredvidiva.

Animacija jeste dobra, ali se to na početku serijala ne primećuje; tek nakon par epizoda, kada priča dobije na volumenu, i kad se likovi definišu kao takvi kakvi jesu, ona postaje bolja i oštrija. Muzika je izvanredna, gde se ponekad i likovi definišu kroz muziku. Muzika definitivno zavređuje visoku ocenu.

Na kraju, preostaje jedna stvar – izvinjavam se svim ljubiteljima ovog serijala na ovakvom opisu, ali na mene je anime ostavio takav utisak. Dobar je, ali nije najbolji, ali, kako ljudi znaju reći o ukusima ne treba raspravljati. U svakom slučaju, preporuka definitivno ide za ovaj serijal – ipak, u mnogo čemu ovaj rivju je subjektivan, stoga, slobodno dajte šansu Cowboy Bebopu, možda Vas oduševi, umesto razočara kao što je mene.

Kokeshi Lutke

2009-11-14T17:14:00.004+01:00

Kokeshi su japanske lutke podrijetlom iz sjevernog Japana. Ručne su izrade, prave se od drva te imaju jednostavno tijelo i veliku glavu s nekoliko tankih naslikanih linija koje definiraju lice. Tijelo je ukrašeno cvijetnim dizajnom i obojano crvenom, crnom ili katkad žutom bojom, te premazano voskom. Karakteristika Kokeshi lutka je to da nemaju ruke i noge. Na njihovom se dnu uvijek nalazi potpis autora.

U 'Looking for the Lost' Alan Booth sugerira kako bi kokeshi moglo biti fetiš zamjena za neželjenu djecu ubijenu nakon rođenja. Čedomorstvo je bilo uobičajeno u Japanu do 20. –og stoljeća no ipak nije dokazano da ima ikakve veze s Kokeshi lutkama. Budući da sva ranija napominjanja u literaruri datiraju tek od 1965. Riječ kokeshi je podrijetlom iz Sendai dijalekta, a lutke su poznate kao deko, kaideko, dekoroko u Fukashima; kibako, kihohoko, obokko u Miyagi; kangyu i kiningyo u Naruko, mada niti jedna od riječi ne pojašnjava podrijetlo imena. S toga je najjednostvnije objašnjenje da je kokeshi drvena (ki, ko) ili mala (ko) lutka (keshi).

Prve Kokeshi lutke proizveli su Kiji-shi (majstori za drvo) u Shinshi- u, u Togatta/Miyagi Prefekturi iz koje su se tehnike za izradu lutaka proširile u druga područja Tohoku Regije. Vjeruje se kako su lutke izrađene sredinom Edo perioda (1600. – 1868.) kako bi se prodavale ljudima koji su posjećivali tople izvore na sjeveroistoku zemlje.

Tradicionalne Kokeshi lutke imaju oblik i uzorak jedinstven području iz kojeg potiču, te se djele u jedanaest tipova: Tsuchiyu, Togatta, Yajiro, Naruko, Sakunami, Yamagata, Kijiyama, Nanbu, Tsugaru, Zao-takayu i Hijioro. Najdominantnije tip je Naruko koja potječe iz Miyagi Prefekture, te se može pronaći u Akita, Iwate i Yamagata Prefekturi. Glavna ulica Naruko boravišta s Toplim Izvorima poznata je kao Kokeshi Ulica i ima trgovina u kojima se prodaju lutke koje su izradili originalni Kokeshi majstori.

Kreativni kokeshi (shingata-kokeshi) omogućuju umjetniku potpunu slobodu koja se odnosi na oblik, dizajn i boju, te se taj princip rada razvio nakon Drugog svijetkog rata (1945.) nisu specifične za niti jedno područje Japana, već se izrađivaći kreativnoh Kokeshi- a obično mogu pronaći u gradovima.

Drvo koje se upotrebljava za izradu je trešnjino zbog svoje tamne boje i izuzetne kvalitete. Koristi se i Itaya-kaede, Japanski javor (i za tredicionalne i za kreativne lutke). Drvo se mora ostaviti da odstoji od jedne do pet godina prije nego li se upotrijebi.

NAPOMENA: Tekst je napisala .Suna.

Obaveštenje za sve članove Anime Jedinice!

2009-11-07T17:08:00.004+01:00

Ovako. Dragi moji članovi, ovo obaveštenje, barem neke od Vas, neće obradovati. S obzirom da nije fer prema članovima koji redovno daju svoje tekstove, pa čak i više njih (mislim tekstova) u mesecu, odlučio sam da uvedem sankcije za članove koji to ne rade. Dakle, od sada, svi članovi, koji nemaju dobar izgovor zašto nisu u jednom mesecu dali jedan tekst za Anime Jedinicu (a stvarno mislim da ne tražim previše, jer jedan tekst se može napisati za sat vremena), će bez pogovora biti udaljeni sa iste. Izuzetak je alex5ko, koji je više zadužen za postavljanje slika, html kodove i ostalo, od njega se i ne očekuju tekstovi.

S poštovanjem,

Perin.

Valkyria Chronicle

2009-10-30T15:52:00.024+01:00

Godina snimanja: 2009

Broj epizoda: 26

Kada sam prvi put uzeo da gledam/prevodim ovaj anime, dobio sam dosta komentara tipa „ znaš li kako je to dobra igra na PS3“. Nisam ni bio svestan da je stvar koju sam uzeo da gledam u stvari nastala po mega hitu sa PS3. Pomislio sam da sam se verovatno grdno prevario, jer, koliko me dosadašnje 28-mo godišnje iskustvo služi, stvari koje su pravljene po igrama su obično mega treševi... e ovde sam se prevario.

Radnja se dešava u Evropi, tridesetih godina prošloga veka. Rat besni starim kontinentom radi mineralnog bogatstva koje je glavni energent. U pitanju su ragnolit i ragolin. Zemlja bogata ovim rudnim bogatstvima jeste Galija, omanja državica koja se nalazi između dve sile: Imperije i Federacije. Zahvaljujući ogromnim rezervama ruda ragnonita i ragolina, Imperija napada Galiju odakle započinje radnja ove serije.

Kada su Imperijalne snage napale mali pogranični grad Brul (Galija), Velkin Gunter, sin starog generala Belgena Guntera, primoran je da se bori rame uz rame sa pripadnicima gradske straže, među kojima je Alisija Melčiot. Zajedno sa Velkinom je i njegova sestra Isara. Njih troje uspevaju da pobegnu iz Velkinove kuće prema Brulu, u do tada naviđenom modelu tenka kog su konstruisali njegov otac i Isarin biološki otac. Posle bitke kod Brula ovaj mala ekipa prijavljuje se u miliciju, odnosno narodnu armiju, i odatle prave avanture počinju. Velkin postaje komandant sedmog odreda u kojem mu se, kao podređeni, pridružuju njegova sestra Isara i Alisija.

Anime ocenjujem odličnom ocenom prvenstveno zbog priče, koja je zaista dobra i nemam šta da joj zamerim. Bliska mi je tematika drugog svetskog rata, a ambijent Valkyria Chronicles u velikoj meri podseća upravo na to.Ono što pored sjajne priče takođe izdvaja ovaj anime jeste crtež, koji je rađen posebnim tehnikama senčenja, tako da stvari izgledaju starije... da kažem imaju nekakvog duha. Muzička tema, osim uvodne i odjavne špice i nije nešto bogata, čak bih rekao da je poprilično siromašna, ali to i dalje ne umanje kvalitet ovog ostvarenja.

Kao što sam već rekao, svi su hvalili igru na sav glas, ali ni anime ne kaska za njom. Dakle, pripalite makine i pravac na download Valkyria Chronicles.

Ghost Hunt

2009-10-24T21:16:00.007+02:00

Godina snimanja: 2006-2007.

Broj epizoda: 26

Mai Tanijama je srednjoškolka koja spletom okolnosti upoznaje Kazuja Šibuju, vlasnika agencije za natprirodne delatnosti. Njih dvoje, sa još par pomoćnika dobili su zadatak da istraže paranormalne aktivnosti u školskoj zgradi za koju se veruje da je ukleta. Kada reše slučaj Mai nakon određenog vremena ponovo kontaktira Šibuja, i ovoga puta joj nudi honorarni posao 'lovca na duhove.' Dok rešavaju misteriozne slučajeve, Mai polako počinje da se zaljubljuje u glavnoga lika, i priča počinje lagano da se odmotava...

Ghost Hunt spada u horror anime, ali me nije nešto preterano ni prestrašio niti oduševio. Okej, arkovi u priči nisu toliko loši, ali su dosta providni; mislim da samo u jednom arku nisam skontao ko je 'duh', ili ko je 'uklet'. Ono što je dobra stvar jeste to da ovaj anime pruža scene duhova tako da mi duhove retko kad vidimo; uglavnom su to 'creepy' zvukovi, koji su često strašniji nego sam pogled na duha. Ovi zvukovi, sniženja tepmerature, pomeranje objekata su skroz dobro uklopljeni u arkove, a priča se, u arku, dobro odvija (iako je predvidiva) i duhovi se pojavljuju tačno onda kada treba. No, ono što je manjkavost u ovome serijalu jeste to što ne postoji neka generalna priča. Anime se samo sastoji od arkova – dobije se slučaj, reši se slučaj, i gotovo. Svi glavni likovi prežive, svi su na kraju sretni i to je to.

Likovi su ono što u ovome serijalu smatram najvećom manom. Uopšte nisu dobro razrađeni – karakterizacija je na 'nultom' nivou. Ovo je uglavnom zbog toga što anime nema generalnu priču, kao što sam već spomenuo – jednostavno, arkovi u priči ne dozvoljavaju da se likovi dovoljno okarakterišu i osmisle. Takođe, likovi su puni 'arhetipa'; tačno ono što ste videli u mnogim anime serijalima, videćete i ovde. Animacija je osrednja, muzika služi svojoj svrsi, ali je lako zaboravimo (naročito ja koji ni ne obraćam pažnju toliko na muziku).

Ghost Hunt je anime koji sam odgledao nakon dva meseca apstinencije od anime serijala – generalni utisak nije loš, iako anime i nije nešto posebno. Iako ima solidne individualne arkove u priči, nedostatak generalne fabule i loša karakterizacija likova je ono što će većinu ljudi odbiti od ovoga serijala.

Zombie Loan

2009-10-14T18:47:00.005+02:00

Godina snimanja: 2007.

Broj epizoda: 11

U poslednje vreme nisam gledao dosta anime serijala – hell, nisam gledao ništa od animea u poslednja dva meseca. Sramota, a? Well, obnovio sam Berserka, po treći put...ali o Berserku postoji tekst na Anime Jedinici. Šta da opišem? Hm...neka to bude Zombie Loan.

Mičiru ima redak talenat – može da prepozna kad će neka osoba umreti. Veoma zanimljivo, zar ne? Međutim, kada predskaže smrt svojih roditelja, ona ovu moć vraća u podsvest. Nakon jednog čudnog i bizarnog događaja, ponovo joj se javljaju 'vizije' mračnoga prstena oko vrata dvojice srednjoškolskih dečaka, i čini se da će ova moć zasvagda ostati delom njene ličnosti. No, nije to ono što je zanimljivo – dva dečaka su zombiji, koji rade za određenu 'plaćeničku' organizaciju pod nazivom Zombie Loan. Ovaj duo traži pomoć od Mičiru – potrebna im je u potrazi za drugim osobama koje imaju mračni prsten, jer su te osobe ustvari zli zombiji. Mičiru, preplašena i naivna devojka, isprva odbija njihovu molbu, međutim...

Ovaj anime spada u shoujo i shounen žanr. Mogu reći da dosta dobro kombinuje ono što ti žanrovi mogu da ponude; nijedan lik u ovom serijalu nije predodređen da 'čini velike stvari' niti da bude 'najjači čovek na svetu.' Dva glavna lika su zombiji koji pokušavaju da otplate svoj dug tako što ubijaju druge zombije, a glavni ženski lik, iako ima neke skrivene moći, je smotana i kukavica. Glavnim likovima je jednostavno trebao neko sa talentom da primeti zombije, i tako su se, hajde da kažemo, 'okupili.'

Ono što je glavna mana ovog serijala jeste to što je prekratak. Materijala ima najmanje za dvadeset i šest epzioda, ali oni su (producenti), kao po običaju, sve usrali. Okej, razvoj likova je na zavidnom nivou, ali kraj (kakav kraj?) to uopšte nije povezao. Mnogo pitanja ostaje nedorečeno, i nijedan od sporednih likova ne dobija na dubini, a imaju takav potencijal i karaktere da je to možda i najveća mana ovog serijala. Pored pomenutog, animacija nije baš nešto, mada je dizajn likova odličan.

Što se tiče likova, kao što sam pomenuo, glavni likovi su zasita odlično odrađeni, i svaki od njih ima probleme sa kojima se mora nositi; svaki lik, povrh svega, zna u kojim momentima može biti smešan, a u kojima ozbiljan; ovde nema izuzetka, i stvarno sam zadovoljan likovima u ovom serijalu. Muzika...uh, ne sećam se, ako ćete sad iskreno.

Naravno, ako želite da vidite ostatak priče, onda ćete morati čitati mangu. Šta da Vam kažem? Takvo je stanje kod dosta anime serijala...Ako nemate šta da gledate, želite nešto kratko, zabavno, sa solidnim likovima i nedefinisanim krajem, onda preporuka ide za ovaj anime, koji je piscu ovoga rivjua sasvim prosečan, ali može se odgledati.

Fuyuko Matsui, slikarka tame

2009-10-12T11:45:00.006+02:00

Iako slikarstvo nije moj domen, nisam mogao kad-tad dublje da ne dođem u kontakt sa njim. Pažnju mi je privukao novi pokret koji se u Japanu zove Neo-Nihonga (Nihonga znači ”japanske slike”) koji koristi tradicionalne metode slikanja ali daje im novi život savremenim temama i problemima. Uticaj Takašija Murakamija se nije mogao izbeći i teme će često biti bliske modernim otakuima. Akira Jamagući (Akira Yamaguchi), Kumi Maćida (Kumi Machida), Hisaši Tenmjoja (Hisashi Tenmyouya) i slikarka najmračnije tematike od svih navedenih, Fujuko Macui (Fuyuko Matsui).

Fujuko (冬子) na japanskom znači “zimsko dete” i prigodno tome, rođena je 20. januara 1974. Ono što iznenađuje u susretu sa njom, ako ste prvo videli njene slike, je njena lepota, a ako prvo sretnete nju, iznenadile bi vas njene sklonosti, tako vidljive u delima.

Evo šta sama kaže (u intervjuu sa časopisom za kulturu, Culturekiosque-om):
"I don’t like sweet and cute art. Japanese art nowadays is like that, but if we think in centuries, in the Kamakura period for example, it was scarier, more ghostly. I want to return to that taste in my art."

Prikazuje samo žene, odrasle, stare ili mlade, ali nikad muškarce. Zašto?
"Men and women are different. A man’s power is throughout his body, but a woman has her power in her uterus, so I think a women’s body is centred in the uterus. In a way, she is actually showing off, just like the flowers in the picture are showing off their sexual parts."

"I don’t have any message. I just want to tell how it feels to be a woman. Because I’m a woman and I don’t have a man’s body, I can only paint a woman’s feeling."
Zaista nema šta mnogo da kažem o njenim slikama što se ne može videti – i sam sam tek početnik u njenom svetu. Osim da dodam da je završila Tokijski nacionalni univerzitet lepih umetnosti i muzike kao najbolja u klasi.

"In a way I’m doing something that the viewer can’t do himself. It’s like people who occasionally think about jumping under a train. In my art I’m actually jumping under the train. That shock – I’m doing it for you."

NAPOMENA: Tekst je napisao Ridiculus.

Bokurano

2009-10-10T22:58:00.005+02:00

Godina snimanja: 2007
Broj epizoda: 24

Bokurano. Zanimljivo ime. Mislim da je to prva stvar koja mi je privukla pažnju kod ovog animea. Interesantna stvar, budući da me je činjenica da za njega nisam čuo bila ujedno i prva stvar koja me je odbijala od gledanja ovog animea. Druga stvar koja me je odbijala bila je činjenica da Bokurano spada u mecha anime – generalno nisam ljubitelj ovog žanra, ne zato što ne volim velike robote koji se makljaju već zato što je većina njih (ili barem onih na koje sam ja nailazio) rađena na isti kalup. Čitanje opisa serije nije me razuverilo ali, srećom po mene, anime mi se učinio dovoljno zanimljivim za gledanje. Kažem srećom jer bih u suprotnom propustio jedno veoma kvalitetno ostvarenje.

Elem, šta je pisalo u opisu – grupa srednjoškolaca u letnjoj prirodnjačkoj školi tokom istraživanja jedne pećine naleti na čudnog čiku koji se tamo nastanio. Ok, čovek u pećini. Normalna situacija ali davno prevaziđena, ili barem tako istorija i antopologija kažu. Bilo kako bilo, za razliku od pećinskih ljudi, profesor Kokopeli (ime pustinjaka) je sa sobom u pomenutu špilju poneo i svoj računar kako bi mogao da radi na razvoju svoje nove igre.

Radnja igre? Ogromni robot koji se bori sa drugim ogromnim robotima u dvobojima na život i smrt kako bi zaštitio Zemlju. Objasnivši im pravila, Kokopeli ih pita da mu budu testeri i traži od njih da se stavljanjem ruke na čudan panel prijave kao igrači. Mislim da već naslućujete kuda ovo ide. Igra ne postoji, momci i devojke su se upravo prijavili da budu piloti džinovskog robota kojeg nazivaju Zearth i koji će u dolazećim epizodama štititi Zemlju od uništenja.

Ne deluje toliko primamljivo, zar ne? Međutim, ono što ovaj anime izdvaja iz mora drugih mecha ostvarenja je to što je mračan. Sudeći po opisu, većina bi očekivala neki traljavi shounen koji je do sada viđen milion puta. Znam da ja jesam. Ono što sam dobio bio je ozbiljan, depresivan i nepredvidljiv anime sa pomalo neobičnom pričom; najbolji opis koji sam do sada pročitao glasi otprilike ovako: „tmurna, depresivna atmosfera sa svega par sunčevih zrakova“.

Gledajući ovaj anime osećao sam se kao pešadinac Gondora na Pelenorskim poljima koji je, konstantno napadan nadmoćnijom silom izdržavao u beznadežnoj situaciji, krvav i znojav, neumorno se nadajući čudu. Počev od prve epizode, iščekivao sam Rohirime da dojašu u pomoć, a Aragorna da izleti iz gusarskih brodova umesto neprijateljskog pojačanja. Da li sam dočekao taj trenutak spasa i obnovljene nade ili su snage Saurona ovoga puta odnele pobedu? Ako želite da saznate, pogledajte seriju, nećete se prevariti.

Rental Magica

2009-10-06T12:02:00.009+02:00

Godina snimanja: 2007-2008

Broj epizoda: 24

Ljubitelji magije, natprirodnog, ili jednostavno „lakih“ priča i komedije, nastavite da čitate, ostali bi možda želeli da uštede vreme za nešto drugo.

Ovo ostvarenje je prilično epizodno, pa nema „priču“ kao takvu, više epizode koje prate sve teže misije grupe Rental Magica. Pojasnimo – priča se odvija u alternativnoj verziji našeg sveta, gde postoji magija i manje-više se otvoreno koristi, mada u zatvorenim krugovima talentovanih. Rental Magica je jedna od mnogih organizacija koje se bave iznajmljivanjem svojih magova onima kojima su potrebni i koji su sposobni da plate, ali koja je donekle specifična time što objedinjuje magove koji praktikuju različite vrste magija, kao što su shinto, keltsko veštičarenje i onmyoudou. Radnja nas vodi kroz različite poslove gde upoznajemo mnogo toga vezanog za svet magova – magijsko veće, druge grupe, pravila koja upravljaju različitim oblicima magije, magijsku zagađenost, odmetnute magove, duhove, demone...

Priču gledamo prateći glavnog lika, Itsukija, tinejdžera blage naravi sa povezom preko oka. Itsuki je nasledio mesto predsednika Rental Magice kada je njegov otac preminuo. Pored svoje plašljivosti i blage naravi on nikada ne časi časa da pomogne prijatelju u nevolji. Sam bez talenta i za najosnovniju magiju, on ima tajno oružje, oko koje krije povez, koje mu dozvoljava da vidi „tokove“ magije. Serija nam pruža uvid u priče svakog člana grupe, a i šire. Honami, keltska veštica koja koristi magiju prirode. Adelicija, koja koristi Solomonovu magiju da sebi veže i prizove demone. Likovi su dvodimenzionalni i kao takvi nemaju pravu „dubinu“.

Crtež je uredu. Lep i zadovoljavajuć, ali ga ništa ne izdvaja iz gomile. Animacija je većinom tečna, mada se potkrade poneki „trzav“ momenat. Uvodna špica mi se dopala, ima dobar izbor pesme, ali sem toga zvuk u ostalim delovima nisam ni primećivao, što ga čini prolaznim, mada ne vrednim spomena.

Kako bih ocenio ovaj anime? Meni se lično svideo dok sam ga gledao i prilično sam uživao, ali ne mogu bežati od činjenica – ovaj anime je prosečan. Zabavno ostvarenje koje se može brzo odgledati i zaboraviti.

Teru Teru Boozu (Sunčani Budistički Svećenik)

2009-10-05T13:09:00.006+02:00

Teru teru boozu (Sunčani Budistički svečenik) je malena tradicionalna lutkica, izrađena od papira (salvete) ili tkanine, koju su japanski farmeri vješali za špagicu na prozore. Ovaj amulet bi trebao imati moći kojim će dovesti lijepo vrijeme ili zaustaviti, odnosno otjerati kišoviti dan.

„Teru“ je japanski glagol 'sjati', a „boozu“ je Budistički svečenik (od riječi 'bonze'), ili u modernom slengu, 'ćelavac'. No, najvjerojatnije je da se "boozu" u imenu ne odnosi na Budističkog redovnika, već na okruglu, ćelavu glavu lutke koja je nalik na redovnika, a "teru teru" podsmjehno se odnosi na jako sunce koje se odbija od ćelave glave.

Teru teru boozu je postao popularan u Edo periodu među djecom koja su dan prije nego su željela lijepo vrijeme pjevali: „Divni svečenće vremena, molim te daj da sutra dube lijepo vrijeme.“
Danas, djeca izrađuju Teru teru boozu- a od salveta ili pamučnih tkanina sa špagicom s kojim ga objese na prozor kada žele lijepo vrijeme za školski piknik. Vjašajući ga naopako, tako da mu glava visi prema dole, dobiva se suprotni efekt, tj. svečenik priziva kišu.

Postoji jedna poznata warabe uta (Japanska tradicionalna pjesma za djecu, nešto kao naše brojalice) povezana s Teru teru boozu- om:

Teru-teru-boozu, teru boozu
Ashita tenki ni shite o-kure
Itsuka no yume no sora no yoo ni
Haretara kin no suzu ageyo

Teru-teru-boozu, teru boozu
Ashita tenki ni shite o-kure
Watashi no negai wo kiita nara
Amai o-sake wo tanto nomasho

Teru-teru-boozu, teru boozu
Ashita tenki ni shite o-kure
Sore de mo kumotte naitetara
Sonata no kubi wo chon to kiru zo

Što bi u slobodnom projevodu zvučalo otprilike ovako:

Teru-teru-bozu, teru bozu
Načini sutra sunčan dan
Kao da nebo u nekadašnjem snu
Ako bude sunčano, dati ću ti zlatno zvonce

Teru-teru-bozu, teru bozu
Načini sutra sunčan dan
Ako možeš ostvariti moju želju
Piti ćemo puno slatkog rižinog vina (sake)

Teru-teru-bozu, teru bozu
Načini sutra sunčan dan
Ali ako bude oblačno i budeš plakao (aludira se na kišu)
Tada ću ti odsjeći glavu

Kao većina brojalica i o ovoj se priča kako je imala mračniju stranu. Potekla je od priče o svečeniku koji je obećao farmerima kako će zaustaviti kišu, koja je nemilice padala, i donijeti lijepo vrijeme kako im ista ne bi uništila usjev. Budući da svečenik nije uspio dozvati Sunce, smaknut je.

Eto, sada znate... ako želite sutra lijepo sunčano vrijeme, samo objesite Teru teru Boozu- a na prozor i on će ga dozvati ^^

Tekst je napisala .Suna.

Japanska Ulična Moda (Deo prvi)

2009-10-03T18:59:00.008+02:00

Gledajući anime, čitajući mange, igrajući igre, svi smo se pre ili kasnije susreli sa autentičnom japanskom modom. Problem nastaje kada tu hrpu različitih kolorita, krojeva i detalja pokušamo da objedinimo kao Harajuku stil, time ne samo uprošćavajući već i unižavajući značaj nečega veoma opširnog i uticajnog.

U srcu Shibuye, jedne od centralnih tokijskih opština, nalazi se Harajuku, oblast oko istoimene železničke stanice, najpoznatije stecište mladih predstavnika različitih japanskih uličnih stilova. Visual kei, lolita i EGA, decora, oshare kei, ganguro, cosplay, kawaii, kogal... isuviše ih je i isuviše se razlikuju da bi bili podvođeni pod jedan termin, te ću stoga napraviti mali uvod u svaki.

Visual Kei

Ovaj naziv koristi se više za pokret japanskih rok muzičara krajem 80’ih, kada su se bendovi poput X Japan, Color i Buck~Tick pojavili teško našminkani, jarko ofarbanih i natapiranih kosa, u komplikovanim scenskim kostimima. Takođe se odnosi i na podžanr japanskog roka.

Samu modu karakteriše miks različitih stilova, kao što su zapadnjački goth i punk pomešani sa elementima tradicionalne japanske nošnje, a katkad i komadima garderobe inspirisanim barokom ili modom 19. veka. Na sve to dodati asimetrične (nekada i neprirodno simetrične), raznobojne i tapirane frizure, dosta ajlajnera, čizme sa ekstremno visokim platformama, detalje kao što su lanci, bodlje, mnogobrojno prstenje i nakit and you’re ready to go.

Slika gore : Malice Mizer na početku karijere

Lolita

Na početku treba razjasniti da lolita nema nikakvih dodirnih tačaka sa istoimenim romanom Vladimira Nabokova, naprotiv, ova moda odbacuje svaki vid seksualnosti i vulgarnosti. Na modu utiču rokoko, barok i dečija viktorijanska moda s kraja 19. veka. Autorkin favorit, stil je nastao početkom 80’ih, kada su prvi brendovi poput Milk i Angelic Pretty počeli da se šire po Kansai regionu, da bi 90’ih napokon stigli do Tokija i stil doživeo bum sa dva danas najpoznatija brenda ~ Baby, the Stars Shine Bright i Manifesteange Metamorphose Temps de Fille.

Tipična lolita kombinacija su pufnasta suknja/haljina upadljivog dezena (ispod koje su podsuknja i bloomers gaće), jednobojna bluza sa dosta detalja u vidu čipke, falti i karnera, dokolenice ili natkolenice i mary-jane cipele. Sve se mora uklapati po kroju, boji i dezenu, i trebalo bi da bude elegantno, slatko i sa merom, bez obzira koji stil nosite.

Postoji preko 20 podvrsta lolita mode, a samo neke od njih su gothic lolita, sweet lolita, classic lolita, shirololita, kurololita, punk lolita, wa lolita, country lolita, sailor lolita, kodona (dandy)...

Elegant Gothic Aristocrat

Podvrsta lolita stila, odlikuju je jednostavni krojevi i elegancija, tamne boje i crno-bele kombinacije, ukrasi u vidu čipke i karnera. Teška šminka i beo ten se podrazumevaju, dok se na nogama najčešće nose čizme sa velikim platformama i dosta kaiševa. Poželjni su i detalji poput korseta, bodlji, lanaca, podvezica, cilindara, rukavica, ručnih torbica u različitim oblicima (npr. mrtvački kovčeg, šišmiš, krst...). Za razliku od lolita stila, ovde se nose duge suknje i pantalone i kaputi do zemlje. I na EGA je najveći uticaj izvršila moda 19. veka, a muškarci i žene se vrlo slično oblače, čime se postiže androgini izgled. Jedan od osnivača i najveća ikona ovog stila je Mana, gitarista benda Malice Mizer, koji ima i svoj EGA & Elegant Gothic Lolita brend ~ Moi-même-Moitié.

Slika gore: Mana u EGA kombinaciji

Decora

Decora je japanska skraćenica engleske reči ’decoration’. Stil karakteriše upravo to ~ dekoracija, što više drečavih i fluorescentnih boja kako na odeći tako i na kosi i licu, slojevitost i raznovrsnost dezena. Devojke nose mnogo detalja, ogrlica, šnalica, gumica, perli, narukvica, i po 4 para čarapa, desetine privezaka, torbe i novčanike sa slatkim likovima iz animea i mangi... Ovaj stil je šaren, sladak i potpuno različit od svega što ste videli. Njegov cilj nije isticanje tela već sopstvene kreativnosti, snalažljivosti i vraćanje u najsrećnije trenutke detinjstva. Pravila gotovo i da nema, osim da ipak treba paziti na količinu različitih boja koje na sebi nosite. Magazin FRUiTS je decora modi doneo slavu, a nekada i sam stil može biti nazvan ’fruits’. Postoji nekoliko podkategorija: pink decora, childlish decora, colourful decora, dark decora...

Nastavak sledi...

Tekst je napisala Twamp.

Boogiepop

2009-09-19T23:47:00.008+02:00

„Želeo je da prenese sve ovo, ali nije mogao. Bio je programiran na takav način da se nije mogao obraćati ljudima direktno. To je bilo zato da ne bi nikome otkrio svoj pravi identitet. Što je bilo u redu. Mislim, na kraju krajeva, poslat je ovamo da testira ljude i vidi da li će biti dobri prema njemu. Nije ovde da bi pregovarao ili držao govor ili šta već. Došao je samo da posmatra, pa su mu dali ime Eho*, pošto je sve što može da vraća nazad reči koje mu drugi upute.“

Prvo da rasčistimo nešto. Većini ljudi (barem nas „zapadnjaka“) kada se spomene Bugipop prva asocijacija je anime Boogiepop Phantom. Tako čovek sa ANN-a, pišući o drugom romanu u seriji, kaže:

“Whereas Boogiepop and Others was both a prequel and gap-filler for the anime version of Boogiepop Phantom,”

i

“It further cements the Boogiepop franchise's position as one of the best anime-related novel series available in the American market.”

Ovo je sasvim pogrešno. Nisu romani “anime-related” već je obrnuto. Boogiepop je čedo Kouheija Kadona i nastao je u književnosti, ne animaciji. Atmosfera Bugipop fantoma nije sasvim verna originalnoj zamisli. A u kakvog monstruma se ta ideja samo razvila:

14 romana (do sada),

više kratkih priča,

2 mange,

animirana TV serija,

CD sa posebno komponovanom tematskom muzikom (image soundtrack),

igrani film,

audio-drama,

knjiga ilustracija.

Razlog zašto je moj pristup različit od većine drugih je možda to što sam ja prvo čitao prvi roman, pa tek onda gledao anime, dok je kod većine obrnut slučaj. Tako da ovo neće biti kritika animea, čak ni opis. Prilično hvaljen u svoje vreme, nije me impresionirao. Ima i pozitivnih strana, ali depresivan, bezbojan, spor… Depresivnih likova svakako ima kod Kadona, ali to je samo deo jednog šireg spektra emocija. Ostavljam to mlađim snagama ovde da pregledaju i ocene; ionako više gledaju animee nego ja u zadnje vreme.

Kadono nije samo pokrenuo frenšizu – pokrenuo je izdavački fenomen u Japanu poznat kao “laki romani” (raito noberu). Nije bio prvi, ali katapultirao ih je iz geta u mejnstrim. Ovaj naziv, laki romani, je zavaravajući: ima tu dobrih pisaca. Očiglednija je razlika u stilu na japanskom nego u prevodu – neophodni nivo pismenosti i poznavanja kanđija potreban za čitanje lakih romana je svakako manji (u proseku) nego za tradicionalnu književnost. Nisu posebno dugački, 200-350 stranica je prosek; brzo se konzumiraju, kako odgovara publici odrasloj na mangama. Često imaju ilustracije. Žanrovski uglavnom pripadaju fantastici, tako da se po njima često prave animei. Neki ih zato zovu tekstualnim animeima; drugi kažu da je to samo alternativni naziv za “young adult fiction”. Ipak je sam termin prvenstveno marketinške prirode, i kao dokaz se nameće činjenica da su mnogi izdavači u različitim trenucima objavljivali iste romane i kao “lake” i kao obične.

No, kako bilo. Kadono je 1997. poslao svoj roman na jedno takmičenje takvih romana koje organizuje izdavač Media Works i dobio je glavnu nagradu u konkurenciji od gotovo hiljadu kandidata. Iduće godine Media Works ga objavljuje, u svojoj ediciji Dengeki Bunko posvećenoj lakim romanima, a naziv je Bugiipoppu wa warawanai: Boogiepop and Others (prvi deo znači: Bugipop se ne smeši/ne smeje). Knjiga postaje kultna i popularna, kako sam već na početku objasnio.

U lokalnoj srednjoj školi učenice su počele da nestaju. Neki na to gledaju kao na klasične slučajeve delikvencije i bekstva, drugi (a to su prvenstveno devojke) misle da je umešan Bugipop. Ko, ili šta, je Bugipop? Čudak, urbani mit, posedajući duh, zaštitnik sveta, šinigami… Enigma. Mladić u telu devojke. Preskočiću ovde njegovu ulogu u tim nestancima, neka budući čitaoci to otkriju sami. Ono što mogu da kažem bez spojlovanja je da je priča ispričana iz vizure pet različitih likova, učenika te škole. Svakome od njih je posvećeno po jedno poglavlje i niko od njih ne vidi čitavu sliku, ali svako doprinosi njenom formiranju. Od onih čuvenih Aristotelovih jedinstava, ovde se jedinstvo vremena najmanje poštuje: roman nosi čitaoca napred-nazad kroz vreme, mnogi događaji se uvode kroz flešbekove, a u jednom trenutku se odlazi i u budućnost.

Najjači Kadonov adut su ipak likovi, ljudski i oni manje ljudski. Svi su različiti i zaokruženi, motivisani likovi. Fantastični elementi su u tradiciji moderne, urbane fantastike, gde se mešaju tajne organizacije koje vladaju svetom, super-agenti i natprirodni entiteti. Tek u nastavcima se dublje razrađuju neke ideje i likovi, kao što je organizacija Towa.

Roman je ilustrovao Kođi Ogata (Kouji Ogata) i moram priznati da je njegova vizija uticala i na moju predstavu o likovima; jednostavno mi nije moguće zamisliti drugačije dečju fizionomiju Niitoki Kei ili intelektualnu pojavu Sueme Kazuko. Ilustracije nisu brojne; glavni likovi su dobili po jednu (u boji!) i još je tu nekoliko crno-belih scena iz same priče. Ogata je ilustrovao i druge knjige iz serije, a takođe i nacrtao mangu Boogiepop wa warawanai, koja je rađena po samoj knjizi i koju je napisao Kadono lično, i koja dodaje priči iz romana neke nove scene.

Nastavak je izašao takođe 1998. u dva dela, i zove se Boogiepop Returns: VS Imaginator. Ali, otom potom. Već sam se raspisao i bez uvođenja najvećeg protivnika Bugipopa, Imaginatora.

Ove tri knjige (Bugipop i drugi i saga o Imaginatoru) je na engleskom objavio Seven Seas.

Tekst je napisao Ridiculus.

Tomoe

2009-09-18T18:05:00.009+02:00

Ovaj je simbol sveprisutan u budističkim i šintoističkim hramovima diljem Japana. Zove se tomoe, što znači okretanje i cirkuliranje, čime se upućuje na okretanje zemlje. Tomoe je srodan yin yang-u, te ima slično značenje; predstavlja igru sila svemira. Vizualno, sastoji se od isprepletenih 'plamenova' koji podsječaju na zareze.

Najuobičajeniji tomoe ima tri plamena (trostruki ili 'mitsu' tomoe), mada jednostruki, dvostruki ili četverostruki također nisu neuobičajeni. Mitsu- tomoe predstavlja trodjelnu Šinto kozmologiju, te se vjeruje da simbolizira zemlju, nebo i čovječanstvo. A često se povezuje sa šintoističkim bogom rata Hachiman- om.

Tomoe- mon je tomoe koji se koristi kao kamon, odnosno obiteljski znak zamišljen kao grb. Mitsu ili trostruki tomoe često krasi zidove i zastave Kora Taisha Hrama, a također se često pojavljuje na bubnjevima i na krajevima rubnih crijepova krova. Neke ga obitelji koriste kao svoj obiteljski grb. Postoje jednostruki, dvostruki (poput Taoističkog yin-yang simbola) ali i četverostruki tomoe- i, ali najčešći su mitsu ili trostruki tomoei koji se povezuju sa Šinto religijom.

Šinto pogledi na svijet često su podjeljeni na tri djela (slično kao kod katolika)- on formira trojstvo; trostruko je strukturiran, što se vidi kroz mnogo aspekata.
Prvo, Bogovi su klasificirani prema dvostrukoj strukturi; postoji bogovi neba i bogovi zemlje. Uz to postoji i zemaljski, ljudski svijet, te se tako stvara trodjelna klasifikacija. A osim toga, Šinto mitologija je podjeljena kroz tri svijeta.

Tekst je napisala .Suna.

Manga (Deo prvi)

2009-09-18T04:23:00.004+02:00

Manga je strip ili printani anime (nekada zvana i komikku) napravljen isključivo u Japanu i u skladu koji je razvijen u Japanu u kasnom 20.- om stoljeću.
U svojoj modernoj formi, manga se pojavila brzo nakon Drugog svijetskog rata, ali ima dužu i kompleksniju povijest u ranijoj Japanskoj umjetnosti.

U Japanu, mange čitaju ljudi svih godina, te su one raznih žanrova i tematika koje uključuju: akciju- avanturu, romansu, sport i igre, povjesne drame, SF i fantaziju, misterij, horror, seksualnost, posao i dr. Od 1950. Manga je postala najveći dio japanske izdavačke industrije koji je Japanu 2006. donio 481 bilijuna yena (oko 4.4 biliuna dolara), a osim toga postala je popularna i širom svijeta.
Mange su uglavnom crno- bijele, mada postoji i nekolicina u boji.

Japanske verzije manga se obično mogu nači u knjigama veličine telefonskog imeneika u kojima se nalaze mnogi manga serijali (jedan 'chapter', ondnosno poglavlje, svake mange koja se nastavlja u slijedećem broju). Ako je neki serijal uspješan može biti objavljen u tankobon- u, knjizi koja se čita od iza prema naprijed. Manga autori (u Japanu se nazivaju mangaka) obično rade s nekoliko asistenata u malenom strudiju, te su povezani s izdavačkim kućama. Ukoliko je manga srijala dovoljno popularan može se i ekranizirati (animacijom) nakon što završi ili katkad čak i za vrijeme njegova trajanja, mada se katkad rade i prema već postoječim anime serijalima ili filmovima.

Izvan Japana, termin manga se odnosi isključivo na stripove objavljene u Japanu. No ipak, mange i stripovi na koja su mange utjecali nastaju i drugdje, osobito u Taiwanu („manhua“), Južnoj Koreji („manhwa“) i Kini, posebno u Hong Kongu („manhua“). U Francuskoj, "la nouvelle manga" je oblik bande dessinée crteža na čiji su stil utjecale japnske mange. U SAD- u, stripovi nalik mangi nazivaju se Amerimanga, 'world manga' (svjetska manga), ili 'original English-language manga' (OEL manga; originalna manga na engleskom jeziku).

Tekst je napisala .Suna.

First things first! .Suna.! You're the first one!

2009-09-18T04:15:00.003+02:00

Elem. Novi član Anime Jedinice, devojka koja je...super, najbolja, odlična, čitalac, poznavalac mangi, animea...dobra je skoro kao ja. (Ustvari, let me rephrase - dobra je koliko i ja:). Nick joj je, kao što vidite, .Suna. a njeni tekstovi će biti svakojaki - uglavnom, zasad ide par eseja, diretno dobijenih sa njenog bloga! Pozdravite najnovijeg člana Anime Jedinice gromoglasnim - YOKOSO!

Mirage of Blaze

2009-09-17T19:24:00.006+02:00

Godina snimanja: 2002.
Broj epizoda: 13 + OVA.

Desilo se tako, da sam surfanjem po anime planetu, naišao na kratak opis jednog anime serijala koji me zaintrigirao – anime se zvao Mirage of Blaze. Sad, kako nisam gledao u žanr, nego u priču, onako nevino konstatujem na forumu Anime Overdose da krećem sa gledanjem ovog serijala. Kako sam svima poznat kao homofob i protivnik yuri, yaoi i tako tih „derpe“ žanrova, jedna predivna osoba, sa nickom Suna, mi 'ladno kaže: „E baš me zanima tvoje mišljenje o serijalu.“ I sad ja kontam, što odjednom to....Eh, eh, eh....Gledam ti ja tako anime, i negde oko pete epizode....oko pete epizode...ispostavi se da je anime shounen – ai (blaga varijanta yaoija)!!! Dakle, sledi prvi opis anime ostvarenja iz „derpe“ žanra. Trudiću se da budem objektivan.

Pored našeg, stvarnog sveta, postoji još jedan duhovni svet, gde se duše samuraja bore za prevlast. Ougi Takaya, sasvim običan srednjoškolac, nije ništa znao o ovome sve dok ne sretne čoveka pod imenom Naoe Nobutsuna, koji mu kaže da je on ustvari reinkarnacija Uesugi Kagetore, jednog od vođa klana koji se bavi uništavanjem zlih duhova. Uz pomoć starih prijatelja, Takaya se bori protiv njih i traga za svojom prošlošću...

E sad, jelte, ne možete nakon ove priče da očekujete nekakav pederluk u animeu, zar ne? E, pa nisam ga ni ja očekivao. Vladimire dosta o tome! Zar nisi rekao da ćeš biti objektivan? Okej, okej! Priča u Mirage of Blaze nije toliko loša – ustvari, pre bih rekao – ideja nije loša. Originalnost priče je stvarno super, iako nam ona sama ne kazuje ništa novo, dosta dobro obrađuje bitke davno umrlih samuraja, i kako ta bitka utiče na ovaj svet. Čitava stvar je urađena sa nekom mračnom atmosferom, i mračnim raspoloženjem. Ono što je mana priče je što nije konzistentna. Previše preskakanja ima za anime od samo 13 epizoda. Drugi problem u animeu jeste gomila likova, mesta, i imena koje jednostavno sve pomešate. Ni sam se sad ne mogu setiti ko je sa kim u srodstvu, ko je sa kim povezan na ovaj ili onaj način, tako da je to zbunjujuće.

Likovi i njihova interakcija je ustvari ono na šta se ovaj serijal fokusira. Fokus je prvenstveno na Kagetori i Naoeu, dva lika koji imaju zajedničku prošlost koja je puna nekih mračnih stvari. Ono što kao psiholog (nadam se) moram da priznam je, bez obzira na te neke „derpe“ scene, da su odnosi između likova, njihovi kontovi, razmišljanja i šta sve ne dosta dobro odrađeni, zaista. Jedina mana (ako se takvom može nazvati) jeste nedostatak priče o sporednim likovima, ali to je za očekivati, sa obzirom da je ovo anime od svega 13 epizoda.

Animacija, muzika i ostalo su zaista na zavidnom nivou. Anime ima mračnu priču, i jedina mana ovog serijala jeste što mu je priča zbunjujuća i što anime potpada pod shounen – ai žanr. Sad, verovatno će se svideti devojkama, a možda i ponekom muškarcu. Eto. BIO SAM OBJEKTIVAN, ŠTA HOĆETE?

Cleavage

2009-09-13T18:38:00.004+02:00

Godina snimanja: 2006.
Broj epizoda: 2.

Nakon što im se otac seli u Saporo, Todo Yuta i Todo Erika ostaju sami u kući. Oni su brat i sestra, ali nisu u krvnom srodstvu – kada je Yuta bio mali, majka mu je umrla a otac se ponovo oženio. Kako to inače biva, nova žena je dovela svoju kćer iz prvog braka, a to je, naravno, Erika. Nova majka je bila jedna nežna osoba i ostavila je prelep utisak na samo Yuta (da, neizlečeni Edipov kompleks), ali je i ona, avaj, umrla. Kako su im hormoni na „red alertu“, Yuta i Erika nakon očevog odlaska postaju sve bliži i bliži, da bi na kraju počeli da imaju seksualne odnose. No, tu nastaje problem – njihovu tajnu vezu primećuje profesorica likovnog, koja je zainteresovana za Yuta i njegov odnos sa „sestrom“....

Kinky story, innit? Pa ja volim kinky priče. Naročito ako su u tu priču uključene devojke ogromnog poprsja, a verujte mi na reč, ovaj hentai vrišti od gomile ogromnih grudi. Elem, priča kao priča je posve jednostavna – ali ipak je dovoljno dobra za jednu, da kažemo, hentai priču. Radnja se odvija stnadardno, nema tu nekih mudrih zapleta, preokreta– kao i u svakom hentai naslovu, priča nije ni važna, stavljena je u drugi plan.

Likovi su relativno dobro urađeni, s obzirom da ovaj serijal, kao i većina hentaija ima malo epizoda – samo dve. Lik Yute mi se dosta svideo, jer je prikazan kao neko ko popušta svojoj sestri, ali zna i da „pritegne uzde“, kad ova to krene da iskorištava. Koliko voli Eriku pokazuje i činjenica da je učinio to što je učinio sa profesorkom likovnog (mada je ovo diskutabilno, jer su ga grudi profesorice likovnog oduvek privlačile, ali dobro). Lik Erike, sestre mi je pomalo bio prazan – prevše nekako isforsiran, ako ćemo iskreno. Doduše, to sve pada u vodu kada vidite kako izgleda, tako da ti neki njeni ispadi, nisu u osnovi nimalo važni. (A i kako bi bili? Ta ovo je hentai). XD

Scene seksa su sasvim zanimljive i „normalne“ sa lepom predigrom i uvodom (tipa kada glavni lik krene voditi ljubav sa profesoricom likovnog, predigra je baš ono...uh). Kao i u većini hentai naslova, i ovde postoji suparnik/suparnica koji glavnog lika navede na stranputicu, ali se naravno, to uvek ispravi, u većini slučajeva tako što se dve osobe koje se bore oko srca glavnog junaka/junakinje na kraju pomire, imaju seks zajedno i to je to. Veoma inovativno zar ne? :D

Preporuka za gledanje ovog hentai naslova ide svakako ljudima koji imaju fetiš za velikim grudima. Anime je odlično nacrtan, animacija je super, scene seksualnih odnosa su još bolje...Šta još jedan hentai fan može da poželi?

Planetes

2009-09-11T13:43:00.026+02:00

Godina snimanja: 2003.
Broj epizoda: 26

Godina je 2075. Nafta je odavno potrošena, a Mesec, taj Zemljin neumorni pratilac rošavog lica, ne samo što je kolonizovan već je i prepun novootkrivenog izvora energije. Astronauti, svemirski letovi i boravak u nultoj gravitaciji deo su svakodnevice ljudskog života.

Međutim, na put još bržem razvoju svemirskih putovanja staju tvorevine kratkovidih žitelja 20. veka – raznorazni svemirski otpad poput matorih, pokvarenih satelita i njihovih komponenata, delova letelica, osoba sahranjenih u svemiru i ostalih zvrčki koje prete da se sudare sa nekim od brodova koji lete na Zemlju ili sa nje. I tu, dragi čitaoci, na scenu stupaju junaci naše serije – pripadnici odeljenja za uklanjanje otpada svemirske stanice Seven, koja je u vlasništvu Technore, kompanije-giganta.

Naravno, vama je serija u najavi već dosadna i počinjete da se pitate kakve veze svemirski đubretari imaju sa bilo čime i kakav je to anime bez nindži sa specijalnim moćima, bez opakih samuraja, bez obnaženih, prsatih teta i dosta acije i krvi. Odličan anime!, izdirem se na vas časteći vas usputnom ćuškom i, prekidajući vam tok misli, zakrvavljenih očiju buljim u vas dok se ne povinujete mojoj volji i poverujete mi.

Sada sledi par reči o animeu. Dakle, kao što je prethodno rečeno, priča prati ekipu svemirskih đubretara i prikazuje njihove dogodovštine u svemiru. Serija je u suštini tvrda SF ljubavna drama koja se bavi gomilom pitanja počev od odnosa među ljudima i među nacijama, odnosom između velikih kompanija i njihovih zaposlenih, uticajem tih kompanija na svet, položajem siromašnih zemalja u odnosu na razvijene i jake, monopoloizacijom svemirskih resursa, terorizmom, ljudskim avanturističkim duhom, kolonizacijom Sunčevog sistema... Jasno vam već postaje da pred sobom imate seriju koja se, kao i svaki dobar SF, bavi gomilom pitanja i problema koji ili već postoje ili, pak, prete da nastanu.

Pored gore navedenog dodajte zanimljive likove, realističnu futurističku atmosferu i veoma jaku, toplu i ubedljivu priču iskazanu kroz lep crtež i animaciju i predivnu muziku. Kada sve to saberete, oduzmete, pomnožite i podelite, ostaje vam remek-delo animea koje nijedan ljubitelj naučnofantastičnog žanra neće sebi dozvoliti da propusti.

Toliko od mene. Fingy, over and out. You copy?

Forum!

2009-09-10T02:38:00.008+02:00

Dakle. Anime. Jedinica. Sve su to tačke, da; a zašto? Pa, da naglasimo neke stvari. Da. Da. Naglasimo. Stvari. Elem, došlo je vreme, nakon tri hiljade i kusur poseta na ovome blogu da se...pa, ljudi koje zanimaju anime pridruže i forumu koji ima veze sa anime/mangom. Taj forum, na kojem možete da do mile volje raspravljate o animeu i mangi se nalazi na sledećem linku:

http://anime-overdose.com/forum/

Da. Slobodno se registrujte - tamo se nalaze skoro svi članovi Anime Jedinice, a i neki drugi ljudi koji poznaju vašu strast, i dele je sa vama. Go there. Register. NOW!

Saber Rider and the Star Sheriffs

2009-09-02T11:07:00.010+02:00

Godina snimanja: 1984-1985

Broj epizoda: 52

Transformers, Robotech, Voltron, Granzort… sve su ovo legende ’80 koje su napravile proboj anime na svetsko tržište. Kada pitate nekoga da li je gledao nešto od pomenutih naslova reći će: Gledao sam ali mi je na vrh jezika možeš li me podsetiti o čemu se radi. Ova rečenica ne važi za najveću legendu Saber Rider And The Star Sheriffs. Jedan od glavnih razloga za ovo raspoznavanje je maestralna uvodna špica koja se nikada ne zaboravlja.

U dalekoj budućnosti ljudi su napustili Zemlju i nastanili se po celom univerzumu, stvarajući Novu granicu čovečanstva (New Frontier). Sa ciljem zaštite ovih novih naseobina i održavanja reda stvorena je Zemaljska konjička komanda (Earth's Cavalry Command). Konjička komanda je vojna organizacija. U njoj postoje specijalne jedinice pod nazivom Zvezdani šerifi (Star Sheriffs). Oni služe kao terenski agenti, istražuju zločine i sprečavaju ih. Pod njihovu nadležnost spada cela Nova granica. Glavni negativci su rasa bića od pare iz druge dimeznije. Oni uskaču u našu dimenziju u nameri da je pokore, napadaju naseobine na Novoj granici, uništavaju ih, kidnapuju ljude... Nemaju potrebe za kiseonikom ali zahtevaju orgomne količine vode. Imaju sposobnost da se preruše u ljude do te mere da ih čak ni medicinska ispitivanja ne mogu razlikovati. Nazivaju se Razbojnici (Outriders). Kada su ranjeni ili su pred smrti samo se prebace u svoju dimenziju pare i izleče. Razbojnici su po pitanju tehnologije mnogo superiorniji sprem ljudi. Poseduju legiju ogromnih robota kojima brodovi Konjičke komande nisu dorasli. Konjička komanda je u tajnosti napravila prototipni brod "Ramrod Equalizer Unit". Ramrod nije običan brod, on ima sposobnost transformacije u ogromnog robota koji može da se nosi sa Razbojničkim robotima.

Saber Rider je kapetan na Ramrodu. Iako je mladić uveliko je poznat po svojoj legendarnoj veštini sa sabljom/mačem. Saber je pravi džentlmen sa odličnim smislom za važne odluke i strategiju. Svima je ostao u pamćenju na robotskom konju zvanom Steed. Fireball je vozač trkačkih kola i najmlađi šampion svih vremena takođe je i najmlađi Zvezdani šerif. Hrabar je i tvrdoglav. Ima želju da jednog dana bude komadant u Konjičkoj komandi. Na Ramrodu je pilot. Za prevozno sredstvo koristi crveno bela trkačka kola pod imenom Turbo koja su opremljena teškim arsenalom. Colt je lovac na ucene. Najbolji strelac na Novoj granici. Njegovi roditelji su poginulu u jednom od Razbojničkih napada. Ovaj događaj ga je pretvorio u lovca na ucene. Za prevoz koristi plavo belu jednosed letelicu pod nazivom Bronco Buster. Na Ramrodu je topdžija. April Eagle je ćerka komadanta Eagle inženjera koji je dizajnirao i bio zadužem za razvoj projekta Ramrod. Ona je navigator na Ramrodu. Pre nego što je postala Zvezdani šerif bila je profesionalni igrač tenisa. Ima robotskog konja pod imenom Nova koji je po sposobnostima isti kao i Saber-ov Steed.

Na početku anime likove se slučajno upoznaju i zbog odlične reakcije u borbi Colt i Fireball bivaju regrutovani u Zvezdane šerife lično od strane Saber Rider-a. Likovi su lepo karakterizovani, možemo naslutiti kako će ko od njih reagovati u određenim situacijama. Iako na početku nisu bili složni kako se radnja odvija javlja se veza među likovima i na kraju će dopunjavati jedni druge i tako postati najjača i najpoznatija jedinica Zvezdanih šerifa.

Što se tiče animacije i zvuka anime je standardne produkcija za anime iz ’80. Jedino odskače svojom muzikom koja i 20 godina kasnije i dalje žari i pali.

Saber Rider And The Star Sheriffs je crtać (kako neki vole da ga zovu) našeg detinjstva. Glavni krivac što su se milioni zaljubili u anime. Moja preporuka je svima da ga pogledaju ako ne volite ovakav žanr onda barem da vidite kako je to sve izgledalo na početku anime probijanja u svet. Moram priznati da bi voleo da vidim rimejk ove anime.

Living Sex Toy Delivery

2009-09-01T17:58:00.004+02:00

Godina snimanja: 2002.

Broj epizoda: 3

Postoji dosta tabu tema u svetu, a jedna od njih je svakako seks. Seksualni nagon duboko je ukorenjen u svima nama i da nije njega ne bi bilo ni ljudske vrste. Tokom vremena ta potreba je prerasla u nešto više, tako da je u svakodnevnom svetu sasvim normalno imati fantazije i razne „pervert“ potrebe na svakih pet minuta. Ono što se desi kada bilo koja osoba hoće da izrazi te želje na jedan savim drugi i slikovitiji način, naziva se Hentai! Ovaj anime, koji potpada u hentai žanr upravo to i predstavlja - jedan slikovit izražaj sadizma u seksu. Koliko god to bolesno zvučalo, to je ono što većina populacije voli.

Radeći u kompaniji za selidbe, Šoudžija kao pratioca na žurku poziva devojka po imenu Juka. U jednom trenutku na žurci Šoudži ostaje bez svesti. Polako otvarajući oči, Šoudži uviđa da je sa svih strana okružen devojkama koje čekaju u redu da bi zlokoristile njegovo nago telo. Svaki pokušaj da bilo šta učini je onemogućen, pošto je svaki deo njegovog tela ukočen i nepokretan. Posle više sati, Šoudži ponovo gubi svest, nakon čega se budi u kartonskoj kutiji, na koju u punoj brzini juriša putnički voz. Pošto se izvukao iz smrtne situacije, glavni junak pronalazi oproštajnu poruku u kojoj on objašnjava razloge zašto se ubio. Uvidevši da su ga iskoristile, a posle pokušale ubiti, Šoudži rešava da im se osveti i preuzme pravdu u svoje ruke. U potrazi za osvetom, odlazi do Jukinog stana i, pretvarajući se da je momak koji radi dostave, ulazi u njen stan. Planirajući da Juku iskoristi kao izvor informacija, on je pakuje u kartonsku kutiju i odvodi na nepoznato mesto. Sve ovo predstavlja "mirni" uvod u ovo ostvarenje.

Ovaj anime je kombinacija velike doze fetišizma i sadizma. Neke stvari su jednostavno prejake. Svaka od devojka koju Šoudži pronađe ima neki fetiš, a Šoudži ga protiv njih koristi na raznorazne sadističke načine. Takođe kada psihički slomi devojku, on je u kartonskoj kutiji isporuči ili ispred zgrade gde ona živi ili ispred posla. Tako devojka pored psihičkog sloma, biva degradirana i u društvenom pogledu.

Karakterizacija likova je dosta zanimljivo odrađena. Kao što smo rekli svaka devojka ima neku pozadinsku priču koja je iz određenog razloga povezuje sa dotičnom žurkom. Te pozadinske priče su neprimetno, ali opet veoma detaljno prikazane. Ono što izdvaja svaku je fetiš koji upražnjavaju između četri zida.

Crtež je karakterističan za većinu Hentai ostvarenja. Sami akteri nisu nešto preterano detaljno nacrtani, ali se zato nivo detalja povećava na određenim delovima tela.

Preporučujem ovaj hentai svima onima koji vole malo više grubosti u seksualnom životu. Sam naslov se ni po čemu ne izdvaja od ostalih ostvarenja iz ovoga žanra, ali ga ipak treba pogledati.

NAPOMENA: Opis je uradio član Anime Jedinice, GoKu.

Novi član Anime Jedinice, Ridiculus, kao i prvi ženski član, Twamp!

2009-08-27T18:12:00.006+02:00

Da, Anime Jedinica je bogatija za još jednog člana - Ridiculusa. Ovo je čovek se toliko razume u mange da je presmešno - osećam se kao neki dečkić, koji pojma nema šta je anime/manga u prisustvu ovoga čoveka. Znači, lik zna sve - njegov tekst, koji se nalazi ispod, je samo dokaz da nisam pogrešio što sam ga gnjavio da se pridruži Anime Jedinici. Poželimo mu dobrodošlicu i naravno, iznad svega mu poželimo još mnogo dobrih tekstova! Yokoso!

Twamp, namlađi član AJ-a. Da. Ona će nam pisati o japanskoj modi, sve u tom nekom manga/anime fazonu - okej je osoba, otac joj je novinar, tako da možete očekivati samo dobre tekstove od nje, a verujem i zanimljive (naročito za muški deo pratilaca Anime Jedinice). Pozdravimo i nju, gromoglasno - YOKOSO!

Horor u Mangama

2009-08-27T17:21:00.006+02:00

Kada bismo pričali o hororu u mangama, i kada bismo pitali same Japanace ko je najbolji predstavnik tog žanra, dva imena koja bi se najčešće pomenula bi verovatno bila Kazuo Umezu i Daiđiro Morohoši (neki izgovaraju njegovo prezime kao Moroboši). Lako bi bilo dokazati zašto: po njihovoj prisutnosti u (japanskoj) javnosti; po broju filmova koji su rađeni po njihovim delima, po nagradama koje su dobili ili koje su, čak, nazvane po njima (Kazuo umezu nagrada za horror). S druge strane, njihova prisutnost van Japana (pogotovo Morohošijeva) je minorna. Dok je od Umezua nešto i prevedeno na engleski (Hyouryu kyoushitsu, aka The Drifting Classroom; i još nekoliko zbirki starijih priča) od Morohošija nije ništa, i ne vidim trend da će se to promeniti.

KAZUO UMEZU

Dok Učionica ima svoje mesto i domet u istoriji japanskog stripa, najstrašnije Umezuovo delo koje sam pročitao (i jedno od najstrašnijih uopšte) je Kami no hidarite, akuma no migite (Leva ruka Boga, desna ruka đavola), čuvena zbirka priča iz sredine 80-tih, koje povezuje isti protagonista, dečak koji je u stanju da nasluti događaje u snovima. Priče su: Zarđale makaze, Nestale gumice, Jezik kraljice paukova, Crna slikovnica, i 影亡者 (kage mouja, prvi znak je senka, silueta, odraz; drugi i treći označavaju mrtve). U originalnom izdanju ima 6 tomova (tankobona). Neko neupućen u mangu bi mogao da prelista nekoliko stranica (ovde pretpostavljam da nisu u pitanju prvih par stranica!) i da se pita zašto se oko Umezua diže tolika frka. Stvarno, zašto? Crtež je običan, na momente može se reći i "slab" (nedorađen); ima puno crne boje i deluje "masno"; kompozicija je staromodna, tj. sve su četvrtasti okviri jednako udaljeni jedan od drugog; većina dijaloga se svodi na vrištanje i plakanje, likovi se ponekad ponašaju nerezonski... A ipak... Ipak. Kada dešavanja krenu da se odmotavaju, Umezuova imaginacija je nezamisliva i po meni niko (osim Morohošija, od koga nisam puno ni čitao) ne može da predstavi čist užas na tako bezazlen način. Umezuov horor je generalno više gotski, pun neke neobjašnjive jeze, ali što se tiče ove zbirke o kojoj pričamo, neke scene su brutalne i mučne i bizarne do granice ljudske imaginacije. Film rađen po ovim pričama, ako treba da bude shvaćen ozbiljno (pošto ih Umezu nije zamislio ni sa trunkom humora) bio bi nezamisliv. Ako nekom scene kada makaze seku dečja lica (i tela) nisu dovoljno strašne, neka, ove priče imaju i druge adute.

Njegov “naslednik” Đunđi Ito, daleko je poznatiji van Japana nego u rodnoj mu zemlji. I Ito crta bolje od Umezua. Ali, opet, po tome kako gradi napetost, i kako bira uglove iz kojih prikazuje dešavanja i, uostalom, kako bira samu građu za slike, Umezu je daleko iznad.

Ovde nisam pričao o njegovom životu i radu. Biće prilike za to. Ima materijala za jednu debelu knjigu, verovatno i više njih. Umezu je selebriti u Japanu i čudak svoje vrste. Nije radio samo horor - čuveni Makoto-chan je geg-manga, komedija sa puno toalet-humora.

Umezu je osoba koja živi u skladu sa svojim pravilima. Evo kuće koju je sagradio sebi i zbog koje je imao problema sa komšilukom - tužen je zbog uznemiravanja okoline!

Srećom, dobio je taj spor.

Kuriozitet: Rumiko Takahaši je bila njegov asistent. Eto gde je izvor ispiracije za Sirensku šumu (Mermaid forest)!

Šogakukan je počeo sa objavljivanjem "savršene" edicije njegovih dela i, zadnji put kada sam proverio, još nije objavio ovu zbirku.

DAIĐIRO MOROHOŠI

...ili Moroboši. Kanđiji se mogu čitati na više načina. Čuo sam obe verzije, ali kako je na japanskoj wikipediji ova prva, stavio sam nju u naslov. Na sajtu Baka-updates kaže se za njega prosto:

“One of the most famous writers in Japan.”

Zaista, kada bih birao autore čiji kvalitet i značaj su obrnuto srazmerni njihovoj slavi van zemlje, Morohoši bi mi bio prvi na listi. Istina je da se on kloni medija koliko god je to moguće, ali njegov rad je cenio i Tezuka lično, a izuzetno ga ceni i japanska kritika. Samouk je i uvek je radio sam. Njegova mangografija je ogromna, i mnoga dela su vredna pomena: još od 1974 i Seibutsu toshi-ja (Organskog grada), preko zbirke priča Yokai hantaa (Lovac na duhove, čije naslovnice vidimo na slici dole), Ankoku shinwe (Mit o bogovima tame), Maddomen-a (eng. Madmen), Saiyuu youenden-a (Putovanje na Zapad, obrada kineskog klasičnog dela objavljivana tokom dve decenije, za koje je dobio Tezukinu nagradu za najbolju mangu 2000. godine) do horor-komedije Shiori to Shimiko (Šiori i Šimiko) i mnogo, mnogo toga između. Ali uvek u okvirima fantastike.

Porede ga sa Lavkraftom ali, zaista, sem par omaža u Šiori i Šimiko (a to su dve srednjoškolke koje rešavaju okultne slučajeve) i još nekoliko dela, Morohošijeve glavne inspiracije su folklor i istorija Japana, Kine i okolnih zemalja (u Madmenu, na primer, folklor Nove Gvineje). A istina, poseduje on lavkraftovski nihilizam, nezavisno što crtež može da navede na krivi trag.

Nadajmo se da će neko pokupiti neko njegovo delo za skenlaciju, ako ništa drugo (Ankoku shinwa ili Saiyuu youenden, po mogućstvu).

Napomena: Tekst je napisao član Anime Jedinice, Ridiculus.

Elfen Lied

2009-08-08T19:17:00.009+02:00

Godina snimanja: 2004.

Broj epizoda: 13 + 1 OVA

Kouta i Juka pronalaze na plaži potpuno nagu devojku koja se ničega ne seća niti im išta može reći o sebi. Kako pomenuta devojka nije u stanju da govori, oni joj nadevaju ime Niju, i vode je kući, čisto iz sažaljenja nad njenom sudbinom. Međutim, ono što niko ne zna jeste činjenica da je pomenuta devojka ustvari mašina za ubijanje – jedan eksepriment koji je otišao u lošem pravcu – i da je samo pitanje vremena kada će se ubica u njoj ponovo probuditi. Šta će na kraju biti sa Niju i Koutom, saznaćete ako pogledate ovaj anime.

Iskren da budem, ovaj anime mi se nekada davno kotirao veoma visoko, ali kako sam sve više i više serijala odgledavao, tako mi je on padao na listi. Definitivno ulazi u top 30, ali ne i u top 10 ostvarenja koja smatram legendarnim. Početak serijala je dosta dobar, i daje vam odmah do znanja šta da očekujete u njemu: akciju, golišave scene, nasilje bez granica. Ono što je, na neki način morbidno, jeste što pored pomenutih stvari, ovaj anime ima i dosta komičnih scena, tako da ne bih znao da li da ovo ostvarenje svrstam u horor sa primesom komedije, ili komediju sa primesama ozbiljnosti i grotesknosti. Ono što se proteže kroz čitav serijal jeste ova teza: zašto čovek ima potrebu da sve kontroliše? U kolikoj meri manjak normalnog socijalnog kontakta utiče na rast i psihu individue? Čak se i tema o pedofiliji proteže pomalo kroz ovaj anime, u vidu drugog lika, odbegle devojčice Maje.

Priča se lepo proteže kroz serijal, ali su ti komični elementi po meni minus u ovom serijalu; razumem ja zašto su pisci scenarija hteli da ih ubace (verovatno da bi ublažili tu neku vrstu tenzije i ogromnog nasilja u serijalu) ali te komične scene katkad ne funkcionišu kako treba. Anime bi definitivno bio mnogo bolji da su se manuli tog balansa komedije i nasilja i da su nastavili da ga rade kao ozbiljan anime, tipa Berserk ili GANTZ – tada bi anime ušao u top 5, a ovako, od toga ništa. Što se kraja tiče, on je veoma dobar. Mnogi od vas će pomisliti da anime, kao takav kakav je (nasilan, ekspicitan) ne može a da se ne završi nekako depresivno, međutim, tu grešite – naravno, neću vam reći kakav je kraj, ali definitivno nije onakav kakav budete očekivali, što je sa jedne strane dosta izvanredno.

Likovi u serijalu su dosta dobro urađeni, a naravno centralni lik je Kouta, oko kojeg se kasnije i okupljaju likovi, a kako priča teče, dobijamo određene flešbekove (i to u pravim momentima) u njegovu prošlost i krhku povezanost istog sa Niju. Tok sam priče je savršen, svaka epizoda nam daje jedan deo slagalice koju uklapamo u generalnu fabulu, što je veliki plus.

Preporuka za ovaj serijal definitivno ide svakome, iako se na mojoj listi anime ne kotira visoko – verujte, drugi ljudi će za ovaj serijal reći da je vrhunski, i pretpsotavljam da imaju neke svoje argumente koje mogu da navedu da to potvrde, stoga – dajte šansu Elfen Lied-u, hororu koji je pun eksplicitnih scena, a kao šlag na torti, moji čitaoci, tu je masa golišavih scena koje će vas, verujem, oduševiti.

Witch Hunter Robin

2009-08-07T22:49:00.006+02:00

Godina snimanja: 2002

Broj epizoda: 26

Ovo je anime čiju čar nisam u potpunosti shvatio pri prvom gledanju, bilo zato što sam još bio nov u anime svetu ili zato što sam ga odgledao na brzaka jer sam tada gutao po nekoliko serija na dan. Prvi utisak koji sam dobio gledajući ovaj naslov bio je: „Nikita sa magijom!“, a taj utisak me nije ostavio do kraja, a saznaćete i zašto.

Svet koji mislimo da znamo u stvari krije jednu tajnu – postoje ljudi sa psihičkim moćima. Vekovima su oni odgovorni za čudne događaje, neobjašnjive smrti i tragične nesreće. Većina ljudi koja se rodi sa tim potencijalom živi u neznanju, drugi, oni koji aktivno koriste svoje sposobnosti, su poznatiji širim masama kao veštice. Da bi se narod zaštitio od nasilnih individua obdarenih moćima, organizovana je tajna internacionalna organizacija STN, koja ih lovi.

Priča počinje prateći mladu Robin koja je tek premeštena u štab STN-a u Japanu, gde je uparena sa ćutljivim Amonom i gde se polako zbližava sa ostalim kolegama sa posla. Naime, Robin je veštica, ali je obučena od strane crkve i smatra se boljom od ostalih. Njena moć je pirokineza, komanda nad vatrom, koju koristi da pomogne ostalim agentima da hvataju druge veštice. Ti agenti rešavaju razne slučajeve i otkrivaju krivce, koje, uz pomoć municije napunjene misterioznom tečnošću znanom samo kao „Ordo“, onesposobljavaju i privode. Gde odlaze zatvorenici i šta je to „Ordo“? Misterija se polako razmršava i svet koji su partneri mislili da znaju se okreće naglavačke.

Robin je tiha, pomalo stidljiva devojka voljna da se pokaže na novom radnom mestu. Ne u tipičnom anime stilu koji zamišljamo kada pročitamo ovakav opis, već u gotskom, koji se savršeno uklapa u mračnu atmosferu serije. Upoznajemo ceo kadar različitih likova, koji odišu sličnim duhom. Meni se lično sviđa jer nije prenaglašen kao u drugim naslovima. Imamo Amona, koji je tih, hladno efikasan i ne pokazuje osećanja. Majkl, haker koji se ne druži sa ostalim kolegama i nije oduševljen svojim poslom. Douđima, šefova kćerka i retko radi išta. Svi likovi su odlično urađeni, pa čak i arhetipični glasni poslovođa i konobar u kafiću koji članovi tima posećuju.

Crtež je bolji od onoga što prihvatamo kao prosek. Nije tipičan i savršeno stvara željenu neo-gotsku atmosferu, a da ne preteruje. Preovlađuju tamne boje, bilo u pozadini ili odeći likova. Animacija je dobra i scene borbe su glatke sa lepim efektima različitih moći.

Nisam veliki ljubitelj japanske muzike, ali ovde se tiha muzika bez tipične energičnosti, na koju sam navikao da srećem u animeima, savršeno uklapa. Uvodna špica je više nego odgovarajuća, kao i završna.

Priča, crtež, muzika... ova serija ima sve i svaki elemenat je poprilično iznad prosečnog, koji zajedno tvore jedinstvenu mračnu atmosferu koja ide iznad ocene svake stavke posebno. Sve preporuke ljubiteljima serija kao što su Nikita i X-Files, na koje ovaj naslov potseća.